Denziteti - nivoi egzistencije

DENZITETIDenziteti - nivoi egzistencije

 Prema: QFS metafizi~kom re~niku: http://glossary.cassiopaea.com/glossary.php

Denziteti se kao pojam prvi put pominju u tzv. Ra Materijalu, (Elkins, Rueckert) pre nešto više od 20 godina, mada su već odavno, na ovaj ili onaj način, izražavani kroz neka ezoterička učenja (drvo kabale, oktava, ’kosmosi’ u učenju 4-ti Put itd.) Denzitet označava jedan kvalitativno zaseban nivo postojanja. Svaki denzitet ima svoju vlastitu strukturu životnih formi i percepcije, kao i tipične lekcije za svest koja u njemu obitava. Denziteti se grubo mogu definisati ovako:
1- vi denzitet – neživa materija. Ukoliko ovde razgovaramo o učenju, lekcije za materiju bi mogle biti u smislu učenja kako da se kombinuju primitivni biološki organizmi.    
2 - gi denzitet – biljno i životinjsko carstvo – Lekcije su u vezi sa biološkim životom, opstankom, adaptacijom, kompeticijom, grupnim organizovanjem, kao što se to primećuje kod životinja i drugih bioloških formi. Struktura due ovde generalno podrazumeva duhovni bazen određene vrste, međutim, kad ta vrsta postane naprednija, njeni individualni pripadnici mogu se izdvajati uz pomoć raznovrsnijeg individualnog učenja.   
3-ći denzitet - ljudi – Ovde se lekcije iz drugog denziteta nastavljaju u jednoj kompleksnijoj formi, kao bitka za dominaciju u društvu, opstanak itd. Individualno stečena ličnost i individualno učenje ovde igraju mnogo veću ulogu nego u 2-om denzitetu. Ljudi se ovde dele na pre-adamične, koji dele jednu grupnu dušu određene vrste i adamične, koji imaju individualnu dušu. Posebna lekcija trećeg denziteta je donošenje odluke u smislu orijentacije, prema služenju drugima u svojoj najvećoj manifestaciji. Donošenje takve svesne odluke traži posedovanje individualne duše kao verovatno i veliki broj proživljenih života u 3-ćem denzitetu, kako bi duša stekla takav polaritet.            
4-ti denzitet – on se opisuje kao delimično fizičko stanje gde oni koji su "diplomirali" u trećem denzitetu mogu da poprave ili dovedu do perfekcije polaritet kojeg su izabrali. OPS i OPD su zasebni u 4D i ne dolaze automatski u kontakt, osim u kontekstu njihove interakcije sa 3-ćim denzitetom. Većina tzv. NLO fenomena podrazumeva 4D OPS bića. Čisti OPS ne može se pojaviti iznad 4D, verovatno zato što je to poslednja materijalna oblast iako samo delimično. Bića 4-og denziteta uživaju mnogo svesniju kontrolu nad fizikalnošću i generalno obrazuju grupe koje telepatski dele jednu zajedničku riznicu iskustava dok istovremeno zadržavaju određen stepen individualnosti.  
5-ti denzitet – Duše iz nižih denziteta nalaze se između svojih inkarnacija u 5D. To je tzv. zona kontemplacije gde se duše mogu osvrnuti na svoje prošle/buduće živote iz jednog čistog eteričkog stanja bivstvovanja. Međutim, da bi se napredak ostvario, duše se moraju inkarnirati u onom denzitetu koji najviše odgovara njihovom razvojnom stepenu.          
6-ti denzitet – On odgovara nivou ’Imena Božjih’ ili ’ujedinjenih misaonih formi’. Tu se nalaze entiteti OPD tipa kojima nije više potrebno da se reinkarniraju kako bi ostvarili taj nivo. To takođe odgovara anđelima ili dijanetičkim bićima prema drugim terminologijama.       
7-mi denzitet – To je nivo gde je sve jedno i jedno je sve, u praktičnom i istinskom smislu. Tu ne postoji više nikakva razlika između misli i realnosti. To odgovara pojmu jednog sveobuhvatnog božjeg bića ili univerzuma ili Apsolutnog Sunca (iz učenja 4-ti Put). Taj koncept je veoma kompleksan i reči 3-ćeg denziteta su nedostatne kako bi se opisali mnogi aspekti tog područja.

U Ra Materijalu nalazimo jedan prilično sistematičan pregled te tematike a Kasiopejski materijal na istom tom temelju pruža određenu nadogradnju. Osnovnu poruku iz ovih učenja predstavlja to da je prelaz iz 3-eg u 4-ti denzitet u nekim slučajevima moguć, ali to zahteva ovladavanje lekcijama iz 3-ćeg denziteta, preživljavanjem, karmom i formiranjem jednog istinski individualnog bića koje je u stanju da konstatno radi na polaritetu kojeg je odabrao. Ovladavanje samim sobom u smislu kako se to prezentuje u 4-tom Putu, predstavlja jedan od domaćih zadataka u vezi s tim. Različiti "kosmosi" koji su predstavljeni u kosmologiji učenja 4-ti Put, odgovaraju denzitetima. Direktna uporedba je nemoguća jer se većina tog materijala nalazi izvan domena ljudskih doživljaja.***   

Prvi Denzitet 
U skali denziteta, prvi denzitet odgovara neživoj materiji i energiji. S obzirom da lestvica denziteta ima vezu s načinom kako svesnost ulazi u interakciju sa svojom prirodnom okolinom, možemo reći da je 1-vi denzitet sirova materija na koju deluje svest kako bi iz nje nešto stvorila. Prema nekim ezoteričkim učenjima, apsolutno sve, pa tako i neživa materija, uči na svoj vlastiti način, i ne postoji ništa što se na neki način može potpuno razdvojiti od svesti. U tom smislu, za prvi denzitet se može reći da je to uspavana svest koja još nije strukturisana u neki organizam ili vrstu živih stvorenja. Kako denzitet ide prema gore, tako i entiteti iz tog denziteta postaju raznovrsniji, sadržavajući u sebi više ’životnosti,’ informacija i inteligencije, ponaosob. Neživoj materiji mi ne možemo pripisati neku svest koja je slična ljudskoj ili životinjskoj. Sheldrake-ova tvrdnja da postoji jedna morfička rezonancija između kristala mogla bi predstavljati nešto kao jednu vrstu interakcije ili učenja na nivou prvog denziteta. Ukoliko je jedna određena tečnost jednom uspela da se kristalizuje, ona će se istovetno kristalizovati u eksperimentima koji se sprovode na različitim lokacijama. Indikacije da i voda ima pamćenje mogu da predstavljaju još jedan primer učenja u prvom denzitetu. Utiskivanje uzorka u jednu tečnost uz pomoć naizmeničnih razređivanja, kao što se to radi kod pripravljanja homeopatskih preparata, može da posluži kao još jedan primer za to. Krajnji rezultat učenja u 1-om denzitetu bio bi za materiju da nauči da formira samo-replicirajuće organizme, stvarajući tako život. Prema Kasiopejskoj ili Ra kosmologiji, taj proces se ne smatra potpuno nezavisnim od pre-egzistirajuće svesti, te bi se u tom smislu moglo reći da svest iz budućnosti stvara svoje materijalne početke u prošlosti. To može da se odvija kroz razne procese, npr. manipulacijom kvantnih efekata na molekularnom nivou, kako bi se promovisalo formiranje građevinskih elemenata i inicijalni genom za primitivne organizme. Prema Gurđijevoj skali vodonika, to bi odgovaralo kategoriji H3072, koja obuhvata metale i minerale tj. materije koje nemaju biološko poreklo.

Drugi denzitet           
Prema ovoj skali denziteta, drugi denzitet odgovara svemu što raste biološki, sve do one tačke kad se naglasak evolucije prebacuje sa biološke evolucije vrste na mentalnu i duhovnu evoluciju individue koja se smatra posebnim izdankom te određene vrste. Drugi denzitet počinje sa pojavom samo-replicirajućih organizama koji se podvrgavaju biološkoj evoluciji. Preciznu liniju između drugog i trećeg denziteta teško je povući ali bi ona generalno odgovarala odvajanju savremenog čoveka od primata. Učenje se odvija u svim denzitetima a u drugom denzitetu ono se prvenstveno odnosi na nivo adaptacije jedne određene vrste na određenu ekološku sredinu. Na drugi denzitet se ne može gledati striktno u darvinijanskom smislu. Bitno je napomenuti da su granične linije između vrsta jasno definisane ali da se tu pokazuju i određeni skokovi, kao i iznenadne formacije nekih vrsta za razliku od jedne lagane i dugotrajne tranzicije. U ezoteričkoj kulturi govori se o postojanju jedne nad-duše određenih životinjskih (i biljnih?!) vrsta, što može podrazumevati nefizičku komponentu jedne životinjske (ili biljne?!) vrste.

DNA bi tu definisala ili predstavljala fizičku reprezentaciju određene nad-duše a njeno učenje bi fizički moglo biti predstavljeno uz pomoć biološke evolucije te DNA. Na ne-fizičkom nivou, nad-duša određene životinjske vrste kao jedna efikasna jedinka evolucije, preduzima učenje kroz kolektivnu sumu svih njenih inkarnacija kroz sve individue te vrste. Kako kapacitet za učenje individualnih članova te vrste raste, kao što je npr. slučaj kod nekih više razvijenijih životinja, fokus ili naglasak učenja može se prebaciti sa genetički prenošenog učenja cele te vrste na ono što je naučeno od strane njenih individualnih pripadnika i uskladišteno u mozgu kao ’otisak duše’ (soul-imprint’, prim. prev.) Tako taj otisak duše može da postane individualan, i da se kao takav, više ne asimilira ili otapa u anonimnom ’duševnom bazenu’ određene životinjske vrste. Tako individualni fragmenti nad-duše određene vrste mogu postati samo-svesni i kao takvi sposobni za prelaz u 3-ći denzitet. Ovde uzimamo u obzir mogućnost da se ti entiteti pojavljuju i kao ljudska bića tipa organskih portala (ili pre-adamični ljudi), u trećem denzitetu. (U nekim materijalima pojavljuje se podatak da su Nefilimi takođe bića trećeg denziteta ali nisu ljudska bića u pravom smislu reči, mada imaju humanoidne karakteristike.) Njihova dalja tranzicija prema 4D može se nastaviti samo u slučaju kad jedna takva individua ostvari, odnosno, zadobije individualnu dušu. Čini se da ostvarenje individualne duše nije vezano samo za refleksivnu samo-svesnost i kognitivno i bihejvioralno učenje.       
Iz Ra Materijala:         
Pitanje: Uzmimo u obzir onaj momenat kada je jedan individualizovani entitet iz drugog denziteta spreman za tranziciju u treći. Da li bi ta individualizovana jedinka bila ono što mi danas smatramo pod životinjom?     
RA: Ja sam Ra. Postoje tri tipa entiteta iz drugog denziteta koji mogu da postanu, ’produhovljeni’, (enspirited, prim. prev.) da se tako izrazim. Prvi je životinja. One tu najviše dominiraju. Drugi je biljka, pogotovo one koje obrazuju tzv. zvučni vibracioni kompleks, "drveće". (U vezi boljeg razumevanja ovoga, trebalo bi pogledati knjigu K. Birda, Tajni Život Biljaka). Ti entiteti su sposobni da daju i primaju dovoljno ljubavi i tako da se individualizuju. Treći su minerali. U nekim slučajevima jedna određena lokacija/mesto, kako vi to nazivate, može da postane energizovana do individualnosti kroz ljubav koju ona prima i daje u svojoj vezi sa nekim entitetom trećeg denziteta koji se nalazi u vezi s njom. To je najmanje uobičajen vid tranzicije. Pitanje: Kad se dogodi ta tranzicija iz drugog u treći denzitet, kako onda taj entitet, bilo da se tu radi o nekoj životinji, biljci ili mineralu, postane ’produhovljen’?           
RA: Ja sam Ra. Entiteti ne postaju produhovljeni. Oni postaju svesni jedne inteligentne energije unutar svakog dela, ćelije, ili atoma, kako vi to kažete, svog bića. Ta svesnost podrazumeva onu svesnost koja je već data. Iz beskonačnog dolaze svi denziteti. Ta samo-svesnost dolazi iznutra, uz pomoć jednog katalizatora, kao razumevanja određenih iskustava, kako bi mogli nazvati tu posebnu energiju, koja se iz atoma, ćelije ili svesti kreće spiralno prema gore. Onda možda možete videti da postoji jedno neizbežno privlačenje ka onome, što bi mogli nazvati, jednom samo-spoznajom do koje na kraju dolazi.           
Iz Kasiopejskog materijala:    
Odgovor: […] pazite: OPS orijentacija 3-ćeg denziteta uključuje i misao o "dominaciji" nad 2-im denzitetom, a tu se radi o jednom prostom nastavku nagomilavanja energije usled približavanja talasa... Neke od tih lekcija su zaista interesantne. Ukoliko vi pretpostavljate da je hvatanje i zarobljavanje onih koji su manjeg kapaciteta od vašeg - "dobra stvar", zašto onda ne očekivati da će oni koji su većeg kapaciteta od vašeg, raditi to isto kada ste vi u pitanju?!?  […]
Odgovor: … šta ako: neko sa drugog denziteta opažava stvari na osnovu njihove sličnosti, neko sa trećeg denziteta opažava stvari na osnovu njihove različitosti, a oni sa 4-og denziteta opažavaju stvari na osnovu njihove vlastite spojenosti/sjedinjenosti sa svima njima?

P: (L) Postoji li neki način za komunikaciju sa kitovima ili delfinima? Možemo li mi naći neki način da prebrodimo različitosti i ostvarimo neku razumnu, inteligentnu komunikaciju sa nekim kitom, delfinom ili slonom?
O: Vi ne morate da konverzujete "s nekima" koji su na jednom višem telepatskom nivou.
P: (L) Delfini i kitovi komuniciraju telepatskim putem?
O: Da. Isto tako i psi i mačke i zmije itd. itd. jedino su ljudi oni koji su savladali "superiorniju" veštinu verbalne komunikacije.***

Prema terminologiji Gurđijeva, drugi denzitet čine "jedno i dvo-moždana" bića. Ovi ’mozgovi’ su takođe poznati i kao centar za kretanje i emocionalni centar. (Pogledaj tekst: Gnostika na sajtu www.galaksija.com). Sva živa bića imaju centar za kretanje koji je adaptiran njihovoj vrsti i koji reguliše njihove fizičke/fiziološke procese, šta god da oni mogu podrazumevati. Više životinjske vrste imaju i emocionalni centar. Oba ova centra imaju i svoju inteligenciju u svojim specifičnim domenima ali još uvek nemaju sposobnost za apstraktno razmišljanje. To je najznačajnije obeležje ’tro-moždanih bića,’ koji prema Gurđijevom terminološkom sistemu podrazumevaju bića trećeg denziteta i viša.

Treći denzitet            
U skali denziteta, ovaj nivo odgovara onim živim bićima koja imaju određeni stepen individualne svesti i slobodne volje u skladu s tim, ako ništa, onda bar potencijalno. To bi impliciralo da bi jedno normalno biće 3-eg denziteta bilo jedan moralan entitet zajedno sa odgovornostima koja mu pripadaju. Dok se jedna životinja ponaša primarno u skladu sa tipičnim karakteristikama njene vrste, entitet trećeg denziteta bi trebao da ima jednu refleksivnu samo-svesnost i slobodnu volju, te tako i da preuzme odgovornost na sebe u smislu karme i evolucije duše. Dok se lekcije 2-og denziteta odnose na razvijanje jednog bića koje ima začetke individualnog karaktera i individualne inteligencije, nasuprot ponašanju koje mu je dirigovano od strane njegove vrste, lekcije trećeg denziteta odvode to još dalje i omogućavaju razvitak jedne individualizovane i stalne duše. Kako bi se obezbedio jedan katalizator za taj pravac razvoja, ljudska forma je fizički slabija i manje specifično adaptiranija od onih formi sa viših nivoa 2-og denziteta. Takođe, verbalna komunikacija i potreba učenja jezika prvi put se pojavljuje u 3-em denzitetu. Životinje se nalaze u većoj harmoniji sa njihovom prirodnom okolinom i imaju jasniju međusobnu komunikaciju unutar svoje vrste. Prema Kasiopejcima, više životinjske vrste imaju neku vrstu zajedničke svesti koja funkcioniše telepatski. Ukoliko takva (zajednička, telepatska) svest postoji i kod ljudi, onda je ona slabija i manje pouzdana, tako da su ljudi s te strane više izolovani u odnosu jedan prema drugome. U drugu ruku, relativna fizička ranjivost ljudske forme čini kooperaciju potrebnijom nego što je to slučaj kod životinja, uopšte. To onda stvara jednu evolucionarnu priliku za razvijanje individualne inteligencije. Razvijanje sposobnosti individualnog razmišljanja i posebne ličnosti za vreme života u ljudskom društvu onda služi kao katalizator za razvijanje jedne individualizovane duše. To u suštini obuhvata jedan izbor, baziran na slobodnoj volji, između služenja sebe samog ili služenja drugih, što predstavlja suštinski izbor evolucije duše. To istovremeno podrazumeva i jedno područje za ezoterički rad, te se tako ne smatra automatskom posledicom same činjenice što je neko biće trećeg denziteta. Gurđijev označava čoveka kao jedno 'tro-moždano biće,' nasuprot ‘dvo-moždanim bićima,’ za koje on smatra više životinjske vrste. Taj pojam se odnosi na čoveka koji ima tri centra, - centar za kretanje, čulni centar i centar za razmišljanje, dok više životinje imaju samo centar za kretanje i čulni centar. Tako, prema Gurđijevu, diferencijalni faktor predstavlja razvoj sposobnosti razmišljanja. R. Steiner gleda na ovo pitanje malo drugačije. Prema njemu, životinje imaju fizičko, eteričko i astralno telo, a čovek ima isto to sa dodatkom jednog ‘Ja’.

Dok više životinje imaju slične bazične emocije kao ljudi, ljudski oblik se odlikuje jednom više razvijenijom samo-svesnošću ili samo-reflekcijom. To čovekovo ‘Ja’ predstavlja jedan više nego psihološki mehanizam samo-opservacije ili meta-kognicije. Prema Steineru, to je entitet koji se reinkarnira. S druge strane, sa aspekta učenja 4-Put, na to ‘Ja’ se gleda kao na nešto što poseduje samo jednu potencijalnu mogućnost koja može da se ostvari uz pomoć ezoteričkog rada. S tim u vezi, samo-svesnost u psihološkom smislu je korisna ali sama po sebi ona ne čini ono stalno ‘Ja’. Problematika 3-ćeg denziteta nadalje se komplikuje konceptom Adamičnog i Pre-adamičnog čoveka, koji je takođe poznat kao organski portal. Prema istočnjačkoj gnostici i Kasiopejcima, čovek ima tri stalna niža centra – motorni, emocionalni i intelektualni, ali on može ili ne može imati potencijal za ugnježdenje jedne individualizovane duše u svoje ‘više centre’. Tako se tu na pre-adamičnog čoveka gleda kao na jednu životinju koja ima ljudsko telo i intelekt. Kao takav, on predstavlja jednu kariku u lancu evolucije duše od grupne duše, iz duhovnog bazena određene (životinjske) vrste iz drugog denziteta, prema njenoj individualizaciji u trećem denzitetu. Tako se može reći da je mesto koje normalno zauzima duša kod pre-adamičnog čoveka zaposednuto od strane nečega što bi se moglo nazvati etničkom kolektivnom dušom ili kolektivnom dušom vrste. S tim u vezi, takođe se može reći da pre-adamični čovek oponaša funkcionisanje duše kod adamičnih ljudi (sa individualnom dušom) uz pomoć neke vrste apsorpcije i refleksije energije iz viših centara, koju oni primaju od adamičnih ljudi. Razlika između jednih i drugih nije očigledna pošto su obe vrste čoveka sa psihološke strane isti. Razlika bi mogla biti samo u doživljavanju spiritualnog i transcedentalnog. Razlika ne mora biti ni u psi- (vidovnjačkoj) senzitivnosti jer takva čulnost takođe postoji u drugom denzitetu. Ona tamo može biti čak i jača i pouzdanija, nego u trećem. Kao generalno pravilo, emocionalni sklop čoveka biva sve više svestan tokom njegovog napredovanja kroz treći denzitet. Bazična osećanja, bol, zadovoljstvo, instiktivna ljubav ili mržnja prema nekome ili nečemu, teritorijalnost, stresne reakcije, seksualni nagon za parenjem, osećaj za hijerarhiju, primitivno žaljenje za nekim ili nečim i slično, što se prenelo iz drugog denziteta, i dalje nastavljaju da egzistiraju. Ti osećaji i nagoni su automatski a njihov šablon nastaje imprintacijom ili utiskivanjem. Međutim, oni su sada mekši i pogodniji za oblikovanje od strane čovekovog ‘Ja’, nego što je to slučaj u životinjskoj formi. Prisustvo emocija ne treba se mešati sa razvojem duše. U drugu ruku, prema Moravjevu, što su emocije više rafinirane ili ‘inteligentnije’, kao što je to npr. jedna altruistična ljubav, poštovanje svoje i tuđe slobodne volje, osećaa za svetinje ili misterije, nagon ka potrazi za duhovnim, osećaj ličnog integriteta i slično, to može predstavljati jedan most između nižeg i višeg. Tako se smatra da su to atributi individualne duše koja se formira. U drugu ruku, čini se da se jedna individualna duša može takođe formirati na bazi jedne duboko ukorenjene potrebe za kontrolom, što bi odgovaralo jednoj OPS polarizaciji. U oba slučaja, individua izabire koje emocije će razvijati a koje neće ispoljavati. Ovaj pojam dva različita tipa čoveka nudi jedan detaljniji šematski prikaz učenja lekcija na temu individualizacije. Tek kad se dođe negde pred kraj tih lekcija, ono što postaje relevantno je izbor između OPS i OPD polariteta, koji je baziran na slobodnoj volji date individue. Taj izbor, učinjen na jednom jasnom i svesnom temelju, priprema čoveka za prelaz u sledeći denzitet. Isto kao što širom životinjskog sveta nalazimo primere razvijenih bazičnih emocija i socijalne strukture, tako možemo reći i da se osnove jedne duhovno svesne i bezuslovne slobodne volje, razvijaju na krajnjem delu trećeg denziteta.    
              
Četvrti denzitet         
To je koncept jedne vrste egzistencije između fizičkog i eteričnog. Dostizanje te oblasti postojanja ujedno podrazumeva i cilj tzv. ‘velikog posla’ alhemičara. Dostiže se procesom ascenzije/vaskrsnuća/uskrsnuća,  uz pomoć Talasa ili via 5D kad se postigne odgovarajući nivo svesti/svesnosti.

Nadalje, čini se da viši ešaloni "kontrolnog sistema matriksa" operišu upravo sa tog nivoa egzistencije, tako da se ne sme ignorisati moguće postojanje tog nivoa realnosti prilikom jednog dubljeg proučavanja same prirode našeg sveta. U ezoteričnoj literaturi postoji veoma malo podataka u vezi jednog središnjeg nivoa postojanja života između onoga što bi podrazumevali pod ljudskim tipom i čisto bestelesne egzistencije. Kosmologija 4-tog Puta primiče se prilično blizu ideji o bićima različitih denziteta uz pomoć dijagrama svih živih stvorenja. Tu bi kategorija anđela/planetarnih bića odgovarala 4-tom denzitetu a kategorija arhanđela/solarnih bića – 6-tom denzitetu. Međutim, ti nazivi su prilično alegorični. Mi ne raspolažemo matematičkim pojmovima koji bi mogli upravljati vremenom/prostorom na jednom takvom nivou. Mi čak ne možemo znati s nekom apsolutnom sigurnošću da li stvarno jedan takav nivo egzistencije istinski postoji. Mnogi ljudi doživljavaju promenjena stanja svesti i percepcije koja su tipična za jedan takav nivo međutim ti njihovi mistični doživljaji nisu konzistentni. Dakle, moramo priznati da ovde pokušavamo nazreti obrise nečega što nismo u stanju potpuno opisati, niti smo u stanju opisati to ‘nešto’ bez nekih kontradiktornosti. Postojanje takvog jednog nivoa indirektno se može nazreti uz pomoć manifestacija NLO-a i svega ostalog što je vezano za taj fenomen. Takođe postoji mnogo mitova koji govore o stvorenjima koja obitavaju negde između materije i duha. Svemu tome možemo dodati i mnoge druge anomalije kao što su one u vezi vremena, prolaska kroz čvrstu materiju, mesta ili objekti koji su veći iznutra nego kad ih gledamo iz vana itd. Prema Kasiopejskim i Ra transkriptima, tokom evolucije svoje svesti ljudi prelaze iz 3-ćeg denziteta u 4-ti, slično kao u školi iz trećeg razreda u četvrti. Kad se uspešno savlada materija predviđena za 3 razred stićemo uslove da pređemo u četvrti. [Ovde na pojam Talasa koji je već pomenut na nekoliko mesta na ovom vebsajtu možemo gledati kao na ono poslednje ‘zvono’ na kraju školske godine kad je svakom učeniku, na osnovu njegovog pokazanog znanja, već određeno to da li je on stekao uslove za prelazak u viši razred ili će morati da ponavlja razred. Dakle, u momentu nailaska talasa oni učenici koji su spremni za viši razred naći će se tamo, dok će oni koji nisu, - ostati gde jesu kako bi ponovili iduću školsku godinu (koja bi prema našoj percepciji vremena mogla da traje negde oko 300 hiljada godina). Dakle, pogrešno bi bilo gledati na pojam tog Talasa kao na neku vrstu "spasa", možda se tu radi samo o jednom prirodnom "zvonu" koje označava kraj školske godine i uz pomoć kojeg se vrši ‘transport’ u četvri razred onih učenika koji su savladali gradivo koje je bilo predviđeno za treći razred?!? Ovde bih preporučio da se takođe pročita ovaj tekst: http://www.cassiopaea.org/cass/Laura-Knight-Jadczyk/94percent.htm jer postoje neke indikacije da bi u našem sučaju, situacija u vezi sa svim tim mogla biti ‘malo’ komplikovanija!?] Glavni kriterijum za to je ostvarivanje jednog konzistentnog ‘Ja’ koje se svesno i stabilno može odlučiti za OPD ili OPS vrstu daljeg postojanja. To naravno podrazumeva jedan određeni nivo znanja i inteligencije, pošto se bez toga ova dva polariteta ne mogu raspoznati niti pravilno razumeti. S obzirom da su izvori informacija na ovu temu prilično oskudni, ovde ćemo navesti neke od njih koje su nam stigle uz pomoć kanaliziranja:

Iz Ra Materijala:         
Pitanje: Hvala vam. Da li nam možete dati jedan kratak opis uslova koji vladaju u 4-tom denzitetu?
RA: Ja sam Ra. Kad razgovaramo o tome morate uzeti u obzir da ne postoje reči koje tačno mogu opisati četvrti denzitet. Možemo predstaviti ono što 4-ti denzitet nije a samo približno ono što on jeste. Iznad četvrtog denziteta naša sposobnost da opisujemo te stvari rečima postaje sve ograničenija, sve dok potpuno ne ostanemo bez reči. Ono što četvrti denzitet nije: on nije od reči, ukoliko se za njih ne odlučimo. On nije od teških hemijskih vozila (u smislu tela, prim. prev.) za kompleksne telesne aktivnosti. On nije od nedostatka harmonije unutar samog sebe.

On nije od nedostatka harmonije unutar samih ljudi. On nije unutar granica mogućnosti za bilo kakvo narušavanje harmonije (ili uzrokovanje dis-harmonije prim. prev.). Aproksimacije pozitivnih opisa: to je ravan bipedalnih (dvonožnih, prim. prev.) vozila koja su mnogo gušća i daleko punija života; to je jedna ravan gde je neko svestan svih misli drugih delova samog sebe (ili drugih ‘Ja’, prim. prev.); to je ravan gde je neko svestan vibracija u svojim ‘drugim Ja’; to je jedna ravan sažaljenja i razumevanja patnje koja vlada u trećem denzitetu; to je ravan koja žudno teži ka mudrosti ili svetlosti; to je jedna ravan gde su individualne razlike izražene ali se one automatski harmonizuju uz pomoć grupnog koncenzusa.

Kasiopejci:
Odgovor: Nije baš jednostavno... Zamislite da idete autom u New Mexico a onda ga naglo "preskočite," pa umesto tamo, stignete u San Diego, ili... krenete po povrće u neku prodavnicu u Santa Fe-e, i umesto tamo, nađete se u Moskvi. […]           
O: […]. Sada pazite! Šta ako: neko iz drugog denziteta percipira stvari na osnovu njihove sličnosti. Neko iz 3-eg denziteta percipira stvari na osnovu njihove različitosti, a neko iz 4-tog denziteta percipira stvari na osnovu njihove vlastite sjedinjenosti (ili ‘zajedništva’, prim. prev.) sa svima njima? […]     
P: (A) Imam jo jedno pitanje. U jednoj aprilskoj seansi rekli ste:     ’četverodimenzionalno, četvri denzitet, vidite li’? Znači, povezali ste četiri dimenzije sa četvrtim denzitetom. Meni nije poznato kako se 4-ti denzitet može matematički predstaviti ali znam kako matematički da predstavim četiri dimenzije. To je bilo prvi put da ste povezali dimenziju sa denzitetom. Da li tu stvarno postoji neka veza?
O: Da, zato što se 4-ti denzitet doživljava u 4-ro dimenzionalnoj realnosti.
P: (A) Kad govorimo o 4-dimenzionalnoj realnosti, da li je to onaj tip 4-dimenzionalne realnosti koji je predstavljen u Kaluza-Klein teoriji?  
O: Vizuelni spektar.    
P: (A) Da li to znači da četvrta dimenzija nema nikavu vezu sa petom dimenzijom koja je predstavljena u Kaluza-Klein?          
O: Da. Postoji jedna greška u tim teorijama koja je u vezi prizme. Šta ti to govori?  
P: (A) U vezi prizme?! Vizuelni spektar? Ne znam šta bi mi to trebalo reći. Nikada nisam naišao ni na kakvu vezu svega toga sa prizmom. Ali, šta je ta 4-ta dimenzija? Da li je to jedna dodatna dimenzija izvan ove naše 3 prostorne dimenzije, ili je to vremenska dimenzija?           
O: Nema "Ajnštajnovog vremena." To je jedna dodatna prostorna karakteristika. Pojam "dimenzija" je tu korišten samo da bi se jednostavnije prišlo uobičajenim karakteristikama kojima se opisuju tri dimenzije. Ta dodatna "dimenzija" dozvoljava nekome da simultano vizualizuje prema napolju i prema unutra.            
P: (A) Kad govorite o toj 4-toj dimenziji, šta je najbliži pojam tome od onih pojmova koji postoje u današnjoj fizici? Ne mogu da nađem ništa šta bih mogao uporediti s tim. To nije teorija relativiteta, nije Ajnštajn, nije u Kaluza-Klein...   
O: Tačno, zato što ni ne postoji neka hipoteza o tome. […]

U Kasiopejskim transkriptima i Ra Materijalu postoji mnogo više podataka u vezi denziteta i dimenzija. Ovde možemo samo reći da se tu radi o jednom potpuno novom svetu. Nešto slično onoj "zemlji čuda" u kojoj se našla Alisa kad je prošla kroz ogledalo. Čini se da u kontekstu NLO-obdukcija imamo i slučaj da se bića iz 3D mogu naći u uslovima 4-tog denziteta. Samim tim oni ne postaju bića 4-tog denziteta. Denzitet u kome neko normalno obitava zavisi od razvojnog stepena njegove svesti. Peti denzitet Ovaj pojam se koristi kako bi se označilo jedno nefizičko ili bestelesno stanje bivstvovanja u kome borave individue koje se inkarniraju od prvog do četvrtog denziteta između svojih inkarnacija. Ta oblast je takođe poznata i kao - zona za reciklažu. Ra opisuje to kao prvi ne-fizički denzitet ili denzitet mudrosti. U tom denzitetu misli mogu stvarati realnost bez ikakvog ometanja od strane materijalnih ograničenja. Ovde treba da razlikujemo oblik boravka u 5-tom denzitetu između života od pojma duše 5-tog denziteta, što podrazumeva jednu individuu koja je “diplomirala” na 4-tom denzitetu, te tako izgubila potrebu za daljim inkarnacijama. Ovo područje se takođe nalazi izvan domena naših direktnih saznanja. Tako možemo navesti samo neke uopštene naznake u vezi moguće prirode svega toga i uporediti ih sa nekim drugim materijalima na temu reinkarnacije i života nakon života. Inkarnacija u denzitet koji odgovara generalnom nivou razvoja jedne duše smatra se nečim što je neophodno za njen napredak. Neke veoma bitne lekcije mogu se naučiti jedino uz pomoć inkarnacije. Ta teorija je prisutna u mnogim ezoteričnim učenjima. Ra objašnjava da se doživljavanje sastoji od dva jednaka dela, prostora/vremena i vremena/prostora. Prostor/vreme bi tu odgovaralo inkarniranom životu sa kretanjem u prostoru i bez kontrole nad vremenom. Vreme/prostor bi odgovaralo kontemplaciji, kada se individua nalazi između života, sa slobodnim kretanjem u vremenu ali bez sposobnosti uticanja na prostor, tj. bar kada su duše 3-eg denziteta u pitanju.         

Steiner objašnjava stanje između života kao jedan astralni svet koji je utemeljen na mislima, na isti način kao što je fizički svet zasnovan na materiji. Vreme za inkarnirana bića teče prema napred, vreme za bića koja se nalaze između života ide u suprotnom smeru, tj. unatrag. Generalno govoreći, Steiner gleda na duh kao na nešto što upravlja ili vodi sadašnjost iz budućnosti, dok se materija kreće ka budućnosti iz prošlosti. Svaki momenat u svesti tako podrazumeva jednu tačku u kojoj se susreću te dve struje. Steiner navodi detalje kako se u astralnom svetu prošli životi sagledavaju kao u nekom ogledalu, gde svaka individua može da vidi sebe iz vana, kroz oči svih onih s kojima je ona bila u nekoj interakciji. Kasiopejci opisuju 5-ti denzitet kao jednu bezvremensku zonu. Tako je svako stanje između inkarnacija ISTOVREMENO sa svakim drugim takvim stanjem. Kontemplacija tako može biti momentalna ili beskrajno dugačka, zavisno o tački gledišta. Peti denzitet tako može da predstavlja nešto kao jednu izložbenu dvoranu svega što bi moglo biti moguće ali pretvaranje u stvarnost tih mogućnosti za svrhu vlastitog učenja mora da se uradi u onom denzitetu koji je najpogodniji za određene lekcije. Razdaljina između bića bila bi u tom slučaju pitanje obične misli, gde se razdaljina meri sličnostima. Tako, neko biće koje je fragmentirano ili nestalno tj. nije u skladu sa samim sobom, možda neće biti prepoznatljivo kao jedan poseban, karakterističan ili isti entitet. Znači, kada govorimo o jednoj linearoj ili vremenskoj liniji inkarnacija, mereći jednostavno sličnosti između svakog “među-inkarnativnog stanja”, onda bi ona koja su sukcesivna bila mnogo bliža jedni drugima od onih koja su odvojena, usled većih promena kod duše. Danas već postoji mnogo izveštaja na temu doživljaja za vreme tzv. stanja bliske smrti. Jedna od zajedničkih karakteristika doživljaja ljudi koji su neko vreme bili klinički mrtvi je ta da su ti njihovi doživljaji uveliko bili u skladu sa njihovim sistemom verovanja. U mnogo slučajeva npr. hrišćani su se susretali sa Isusom. Neke od zajedničkih karakteristika takođe predstavlja ulazak u svestlost ili prolazak kroz jedan tunel. Ovde je moguće da mentalni sklop čoveka doživljava oko sebe one koncepte koji su mu bliski ili poznati. Moguće je da se tu radi i o onome što Steiner objašnjava u smislu da znanje o nečemu približava nekoga onome što mu je poznato, gde metričnost razdaljine može da podrazumeva jednu informativnu sličnost. Tako se neko nađe u društvu onih s kojima je živeo. Postoje i neke indikacije da se ljudi uzastopno reinkarniraju zajednički ili "u timovima". Stepen duhovne kohezije ‘nakon’ svake inkarnacije mogao bi da utiče na to koliko će se posla, planiranja ili učenja odvijati u tom ‘periodu’ između života.            Tako, u nekim slučajevima možemo imati čisto mehaničko odvijanje zakona karme, a u drugim, manje ili više elaborirane životne planove.    [Dakle, ako ništa onda bar za svrhu vežbe ekspanzije naše sadašnje/ovdašnje svesti, gledajući sa aspekta bezvremenosti 5-tog denziteta i prostorno-vremenske iluzije 3-ćeg, mi bi se istovremeno morali nalaziti i ovde i tamo. Isto tako i ljudi koje poznajemo i svi ostali. S te strane moglo bi se objasniti zašto su mnogi od nas koji su doživljavali tzv. stanja bliske smrti, bili dočekani na "drugoj strani" od strane poznatih im osoba od kojih su neke "još uvek bile žive u 3D". Isto tako, ne bi nas trebala iznenaditi mogućnost da neki aspekti nas samih već žive u 4D ili 6D. S te strane gledajući, ono što Kasiopejci rekoše: "Mi smo vi iz budućnosti" moglo bi stvarno da bude tačno, tj. bar za neke od nas. Ako nastavimo kontemplaciju na ovu temu, onda sebi možemo postaviti pitanje – da li postoji mogućnost za komunikaciju s tim delovima nas iz "budućnosti" imajući na umu da bi ono što mi podrazumevamo "budućnošću" mogla biti nečija sadašnjost?! Na stranu to što se OPS entiteti sa jednog "međusprata” trude da ometaju ovu vrstu komunikacije, ili nas kroz iste kanale zasipaju gomilama smeća; ili to što neki sa našeg sprata, koje ja lično smatram "dezinformatorima velikog kalibra" (kao što je npr. S. Swerdlov) osporavaju valjanost SVAKOG izvora tih informacija. Uostalom, jedna od 3D lekcija je i – vežbanje lične razboritosti - a to svako od nas mora sam da čini. Od te naše razboritosti sada, uveliko može zavisiti i to gde ćemo završiti u našoj budućnosti.]

Šesti denzitet            
Taj pojam je korišten od strane nekih kanalisanih izvora (Kasiopejci, Ra) u smislu označavanja njihovog ‘nativnog’ stanja bića. Prema istim izvorima, inspiracija za knjigu Donosioci Svitanja (Bringers of the Dawn, Barbara Marciniak) takođe potiće sa iste ravni postojanja. Prema Kasiopejcima, većina znakova u žitu su takođe dizajnirana i napravljena od strane bića 6-tog denziteta. Mnoge od tzv. "lutalica" (‘wanderer’-a) su duše čiji je 6-ti denzitet njihova normalna postojbina i koje su se inkarnirale u ljudskom obliku kako bi ostvarile određenu misiju. O 6-tom denzitetu ne možemo ništa konkretno reći a da to istovremeno možemo i verifikovatiati, međutim, pokušaćemo to postaviti u određeni kontekst. Arhanđeli i ‘solarni svet’ Gurđijevove kosmologije mogli bi da se odnose na šesti denzitet. Dijanetička i solarna bića Štajnerove kosmologije takođe se mogu vezati za šesti denzitet. Apsolut II, Moravjeva, tj. ‘svet svih zvezda’ i ‘Hrist’, takođe bi mogli da budu u određenoj vezi sa 6-tim denzitetom. Ova poređenja su samo aproksimativna i veoma je teško bez nekih kontradikcija opisati taj nivo. Šesti denzitet ili 6D je nivo ne-materijalne egzistencije gde obitavaju duše koje su prevazišle potrebu za inkarnacijom u bilo kom denzitetu. Šesti denzitet je poslednja stepenca pre sjedinjenja sa Jednim ili Sedmim denzitetom, kojeg Moravjev naziva - Bog Otac, a Gurđijev – Apsolutno Sunce. Kao i sa 4D, tu takođe postoji jedan koncept individualnih entiteta koji obrazuju komplekse društvene memorije, tj. zajednice u kojima svi entiteti dele jednu istu bazu podataka doživljaja, iskustava i razumevanja. Tu bi se radilo o jednom ezoteričkom nivou ljudskog razvoja gde je razumevanje ujedinjeno kroz praktikovanje objektivnosti. Entiteti koji obitavaju na tom nivou su OPD prirode, što je rezultat delovanja prirodnih faktora. Ovo je jedan kompleksan pojam čije razumevanje možda nije ni moguće na našem nivou. Sam pojam orijentacije prema sebi (OPS) u 6-tom denzitetu predstavljen je kao jedan koncept ali ne i u smislu individualnih entiteta. S tačke gledišta 6-tog denziteta postoji određena razlika između koncepta i aktuelnog stanja. Misao i realnost postaju nerazdvojivi tek u 7-mom denzitetu što je takođe izvan naše sposobnosti izražavanja. Čisti OPS se ne pojavljuje u obliku funkcionalnih entiteta iza 4D, zbog njihove suštinske težnje za materijalnim i zbog subjektivizma koji kod njih dominira. Jedna veoma napredna OPS individua stiće jednu određenu vrstu ili količinu spiritualne mase koja na kraju ‘upija’ samu sebe, slično tzv. crnim rupama u materijalnom svetu.
         Ukoliko bi jedan takav entitet savladao svoju preokupaciju, odnosno, nagon za kontrolom drugih i postao objektivan, on onda ne bi bio više OPS entitet. Entitet 6-tog denziteta živi u jednom svetu od čistih misli ili svetlosti i on/ona je svetlosna forma bez nekog fiksnog tela. Kasiopejci su jednom izjavili da ukoliko bi dva entiteta apsolutno pristupili Svemu što Jeste, oni bi onda postali jedno i razlika između njih bi se izgubila. U tom smislu, možemo reći da je sve Jedno, s tačke gledišta 6-og denziteta, mada tu još uvek postoji pojam individualnih entiteta. Tako, sam pojam objektivnosti je usko povezan sa konceptom života u sjedinjenosti sa sveprisutnim. Entitet koji vidi samo ono što želi da vidi bi u jednom takvom stanju ‘implodirao’ sam u sebi jer ne bi mogao da podeli s drugima ništa osim svoje iluzije o samom sebi. To je upravo i razlog zašto na tom nivou ne postoji funkcionalni oblik OPS-a. Da bi neko bio jedno sa svim što jeste, on ne može imati predrasude. Isto tako, biti bez predrasuda ne znači da neko ne može pripisivati određene vrednosti određenim stvarima ili izabrati čemu će i gde učestvovati, upravo obrnuto. Moglo bi se čak reći da su objektivnost i lišavanje predrasuda preduslovi za ostvarenje metafizičke slobodne volje. Čovek ne može da izabere ukoliko on ne zna. Nadalje, on ne može ni znati ukoliko razmišlja na principu – "Što je babi milo, to joj se i snilo". (Wishful thinking) O percepciji vremena ili prostora u 6D, takođe se veoma malo može reći. Možemo samo pretpostaviti da se događanja u fizičkim denzitetima odatle vide kao iz "ptičije perspektive," zajedno sa različitim prošlostima i budućnostima, jednim pored drugih, umotanih kao u nekom klupku tj. kao niti koje predstavljaju različite mogućnosti. S tačke gledišta Gurđijevove kosmologije, može se reći da jedan entitet iz 6-tog denziteta vidi dimenzije linearnog vremena i večnost, gledajući jednu ravan postojanja sa svim njenim mogućim vremenskim linijama, kao s neke visine u trećoj dimenziji. Pojam večnosti se u 4-om Putu tumači kao jedna dimenzija koja je vertikalna u odnosu na linearno vreme i u sklopu svih mogućih vremenskih linija. U nekom smislu moglo bi se reći da doživljavanje u 6-om denzitetu obuhvata 6 dimenzija. Na kraju krajeva, to su samo neke aproksimativne vizualizacije. Generalno, izvori iz 6D govore tako kao da je prošlost u 3D jedna otvorena knjiga a budućnost kao krošnja nekog drveta gde svaka grana predstavlja jednu moguću varijantu budućnosti. U tom smislu neki tvrde da vreme ne postoji u višim denzitetima mada se to ne treba previše bukvalno shvatati. Možda bi bilo ispravnije reći da se vreme tamo ne čini kao jedna jednosmerna ulica u kojoj se većina stvari nalazi sakrivena iza nekog ugla, kao što se to u većini slučajeva nama čini. Kasiopejci, kad govore o sebi, često koriste izraz "mi smo vi iz budućnosti". To možemo uzeti u kontekstu jedne od mogućih budućnosti gde su neki od nas postali ti Kasiopejci. Međutim, postoje druga ljudska bića i budućnosti s kojima to nije slučaj, pa možda i prošlosti u kojima nije ni došlo do ostvarenja komunikacije s njima, pa tako se onda nije ni došlo do tih informacija. Tako bi taj proces uspostavljanja kontakta mogao predstavljati i uspostavljanje jedne veze između određenih linija iz prošlosti sa određenim linijama u budućnosti. U tom slučaju, određeni entiteti iz 6D bi iz ‘ptičije perspektive’ ostvarivali tako nešto sa sobom iz prošlosti. To bi u nekom smislu značilo da Kasiopejci stvaraju i izgrađuju sebe uz pomoć podučavanja i vođenja aspekata sebe ili svojih ‘Ja’ iz prošlosti. Međutim, ovakve metafore su nepotpune jer tu takođe jezički formulišemo linearnu uzročnost koja verovatno u takvom jednom kontekstu ne postoji, gledajući iz 6D perspektive.

Iz Ra Materijala:         
Ra: 'U vezi sa denzitetitma, sunce kao nebesko telo može fizički da se čini kao jedno ogromno telo sazdano od mase gasovitih elemenata koji prolaze kroz jedan proces fuzije i koji pri tome zrače toplotu i svetlost. Metafizički, značaj sunca za denzitete od 4-og do 7-og je u skladu sa razvojnim sposobnostima entiteta koji ih nastanjuju da shvate životno stvaranje i ko-entitet, ili drugo-Ja, prirodu tog sunčevog tela.      
Tako, sunce mogu da posećuju i nastanjuju oni iz 6-tog denziteta koji obitavaju u vremenu/prostoru a ono može biti i delimično stvarano, iz jednog momenta u drugi, tokom procesa evolucije entiteta 6-og denziteta. […] U tom denzitetu, neki entiteti, čiji način reprodukcije je fuzija, mogu da se odluče da dožive taj deo iskustva u smislu bivstvovanja kao sunčevo telo. Tako, deo svetlosti koju vi primate možete da zamislite i kao jedan izdanak stvaralačkog izražaja ljubavi 6-tog denziteta.'  Napomena: Ukoliko uzmemo u obzir da mi nismo u stanju da objektivno vidimo, odnosno, interpretiramo ni ono što se zbiva na ovom našem denzitetu/nivou postojanja, nego da u većini slučajeva smatramo svoje lične iluzije objektivnom realnošću, onda možemo bar pokušati zamisliti koliko je nezahvalno pokušavati opisati druge nivoe postojanja, pogotovo one koji su viši od ovog našeg.