Organski Portali-Cassiopaea



Organski Portali










  
Čini se da pored hiljada raznoraznih podela kojima smo kao ljudska bića izloženi na ovoj planeti, u suštini, postoje samo dve vrste ljudi. Ljudi sa dušom (poznati i kao: «sin čovečji» ili adamični ljudi), i ljudi – bez duše (organski portali, pre-adamični ljudi ili antropoidi)   Da bi se objasnio pojam - “sin božji,” pre-adamični čovek ili organski portal, potrebno je proučiti pojam psihopatije, s obzirom, da je jedan psihopata “karikatura” jednog organskog portala. (Znamo da karikatura samo naglašava određene karakterne crte orginala.)   Psihopatija je samo jedan primer kako mentalni sklop antropoida može izgledati u svojoj krajnosti. Međutim, da bi se razumeo antropoid, moraćemo zaviriti u mentalni profil klasičnog psihopate. Mnogi ljudi pod pojmom psihopate automatski zamisle nekog napasnika ili serijskog ubicu, dok u stvarnosti većina psihopata retko kad dolazi u sukob sa zakonom, čak bi se moglo reći da ih mnogi od njih i pišu. Jedna od zajedničkih crta im je – opsesija za nametanjem svojih stavova/mišljenja/iluzija drugima, kako bi ih kontrolisali. Istovremeno i – zauzimanje neprijateljskog stava prema svim onima koji se ne slažu s njima.   Odavde sledi izvod iz orginalnog teksta pod orginalnim naslovom:  

Organic Portals, the Other Race, koji je prenesen sa: http://www.cassiopaea.org/

Organski Portali, Druga Rasa
 Kod istraživanja psihopatije, od velike pomoći mogla bi da bude knjiga The Mask of Sanity , od H. Cleckley.  Postoji jedan tip psihopata koje slobodno možemo nazvati “skriveni psihopati”. Tu se radi o ‘uspešnim’ psihopatama, tj. o onima koji nikada ne bivaju otkriveni. Oni operišu nevidljivo u našem društvu. Oni izgledaju isto kao i ‘mi’, obavljajući svoje dnevne zadatke, međutim, pri svemu tome, kod njih ‘nešto fali’. Cleckley to opisuje ovako: Posmatrač je tu suočen sa jednom ubedljivom maskom trezvenosti. Sve vanjske crte te maske su veoma čvrste; ona se ne može pomeriti, skinuti ili penetrirati uz pomoć pitanja usmerenih prema dubljim nivoima ličnosti. Islednik se kod njih nikada ne može susresti sa haosom, kao što je onaj kojeg obično nalazimo ispod “fasade,” kod paranoidnih    šizofreničara. Njihovi procesi razmišljanja zadržavaju sve normalne aspekte, kod psihijatrijske istrage, kao i kod tehničkih testova koji su specijalno dizajnirani da izbace na videlo sve skrivene simptome nekog psihičkog poremećaja. Kod samog pregleda postaje jasno da tu nemamo posla sa nekom jednostavnom dvo-dimenzionalnom maskom, nego s nečim što odaje čvrstu i stabilnu sliku jedne trezvene i racionalne ličnosti. To bi možda mogao biti primer onoga sto je Trélat mislio da izrazi pojmom, la folie lucide. Nadalje, ta struktura ličnosti funkcioniše u svim teoretskim situacijama na način koji je skoro identičan jednom normalnom trezvenom funkcionisanju. Njihovi logički procesi razmišljanja mogu izgledati kao jedna perfektna operacija, bez obzira kako da su te osobe stimulisane ili tretirane pod eksperimentalnim uslovima. Nadalje, promatrač kod njih nalazi sve one verbalne i facijalne izraze, boju glasa, kao i druge znakove, za koje znamo da odražavaju emocije čoveka i njegove reakcije u normalnom životu, iste kako kod nas samih tj. onakve kakve bi mi očekivali da vidimo kod drugih ljudi. 

Prilikom verbalnog ispitivanja jednog psihopate, sva njegova prosuđivanja, kao i emocionalne reakcije, čine se trezvenim i odgovarajućim. Samo uz pomoć jednog dugotrajnog i kompleksnog procesa ispitivanja i prosuđivanja, koji je baziran na skupljanju višestrukih sitnih impresija, možemo se uveriti da uprkos svim tim čvrstim, racionalnim procesima, svim normalnim emocionalnim afirmacijama, i njihovoj konzistentnoj aplikaciji u svim pravcima, mi u svakom slučaju nemamo posla sa kompletnim čovekom, nego s nečim što nam sugeriše na jednu fino konstruisanu refleksnu mašinu, koja je u stanju da perfektno oponaša ljudsku ličnost. Taj psihički apart, koji radi veoma glatko i konzistentno, reprodukuje ne samo primere dobrog ljudskog rezonovanja nego takođe i odgovarajuće simulacije normalnih ljudskih emocija, kao odgovor na sve one raznovrsne stimulanse koje donosi život. Ta reprodukcija jednog celokupnog normalnog ljudskog bića je toliko perfektna da niko ko psihopatu pregledava u jednoj normalno opremljenoj klinici, nije u stanju da objasni, uz pomoć nekih naučnih ili objektivnih pojmova, zašto ili kako se tu ne radi o jednom istinskom čoveku. Isto tako, tu na kraju vidimo i osetimo da ona realnost, u smislu jednog potpunog i zdravog doživljavanja samog života, kod njih nedostaje. Cleckley ovde opisuje osobu koja je u stanju da oponaša ljudsku ličnost, ali koja istovremeno i ostavlja utisak da nešto tu nedostaje, ili nije u redu.


Oni imaju strukturu ličnosti koja “funkcioniše na način koji je skoro identičan s jednim normalnim, trezvenim funkcionisanjem” i opet, na kraju, bez obzira na sve to što je rečeno, “mi ovde nemamo posla s nekim kompletnim čovekom, nego s nečim sto nam sugeriše na jednu fino konstruisanu refleksnu mašinu, koja je u stanju da perfektno oponaša ljudsku ličnost” i to toliko perfektno da “niko ko ga pregleda u jednoj normalno opremljenoj klinici, nije u stanju da objasni, uz pomoć naučnih ili objektivnih metoda, zašto ili kako se tu ne radi o istinskom čovjeku.”  Oni koji su imali priliku videti film The Man Who Wasn’t There, u glavnoj ulozi sa Billy Bob Thornton-om, prepoznaće ovaj opis. Međutim, moramo imati na umu da je Cleckley imao posla sa kliničkim slučajevima, tj. onim psihopatama koji su bili otkriveni, kod kojih je došlo do ‘kvara u programu,’ jer u drugom slučaju, oni se ne bi ni našli u njegovoj klinici. Takvi ljudi, čak i sa malim greškama u programu, mogu veoma lako da prođu među nama kao normalne osobe. 
Međutim, postoje i drugi, koji se zovu “Organski Portali” (iz razloga koji će kasnije biti pojašnjeni.) To su tzv. uspešne psihopate. To su ljudi koji imaju toliko razvijene sposobnosti imitacije, koje su jednostavno postale deo njihove ličnosti, da oni mogu biti otkriveni samo nakon jednog dugogodišnjeg posmatranja. Oni će veoma retko da krše zakon ili da postanu kriminalci. Oni će pre da budu oni koji pišu zakone, nego oni koji ih krše. Oni možda nikada neće biti u situaciji da nešto ukradu, jer je moguće da su vlasnici ili se nalaze na čelu banaka.  Ovaj nedavni clanak sa osvrtom na govor Doktora Robert-a Hare-a, može da posluži kao ilustracija za ovu tvrdnju. Tako većina organskih portala nema tendenciju da krše zakone, međutim, ono čemu oni neprestano teže, to su tzv. “A uticaji” (pojam Borisa Mouravieff-a) inače poznati i kao socijalne norme, kao npr. novac, seks, brak, slava ili bilo koji iz grupe onih “ideala” koji nam se serviraju još od naše rane mladosti. Ostvarenje tih ciljeva smatra se u ovom globalnom društvu kao jedna kulminacija čovekove potrage za srećom, mada je istovremeno evidentno iz situacije u kojoj se ovaj svet danas nalazi, da je istinska sreća samo jedna od naših iluzija… tj. to je vidljivo bar za one koji imaju osećaj kako mora da postoji “nešto više”. Dobro, odakle onda dolaze ti naši tzv. “životni ciljevi” koji nam tako ‘lepo’ služe? Da li je moguće da se tu radi o nečijim tuđim idejama i ciljevima, koje nam oni nameću…da li je možda u interesu nekih drugih da veći deo nas troši svoju energiju u trci za nekom himeričkom srećom? Pa dobro, ovakav jedan koncept nije ništa posebno novo, međutim, ono što bi moglo da bude novo i interesantno, to je samo jedna mogućnost da trenutno postoji cela jedna “armija” organskih portala čija je jedina funkcija da održavaju ovakvu jednu beskorisnu potragu kroz “pustinju i prašumu” kao jedan standardni modus operandi za ovu planetu, i tako osiguraju neprekidnu produkciju “loosh-energije” od strane 6 milijardi stalno frustriranih ljudskih bića. Ovde moramo naglasiti, da mi ni u kom slučaju ne razgovaramo o nekom malignom obliku ili zlu koje dolazi od strane organskih portala, jer kako se čini, oni se samo ponašaju u skladu s njihovim prirodnim nagonima, a sama njihova priroda čini se da je “bez-dušna.”  Kako su se ovo istraživanje, ideje i misli razvijali, otkrovenja su stizala jedno za drugim, i uskoro je postalo jasno kako bi to bilo moguće da se jedan Grandiozni Plan sprovede u delo:
Čini se da mi trenutno ovu planetu zajednički delimo sa 3 milijarde organskih portala, što bi značilo da je svaki drugi čovek na ovoj planeti, u suštini, bez-dušan. 

Adamična i Pre-adamična rasa

U trećem delu svoje knjige (Book III ) Gnosis, Boris Mouravieff diskutuje nešto što on naziva "pre-adamično čovečanstvo" i "adamično čovečanstvo." Evo par izvoda iz onoga šta je Mouravieff tu rekao: U prvom delu knjige ‘Gnosis’, već nekoliko puta smo govorili o koegzistenciji dve, u suštini, različite rase: jedne od Ljudi, i druge od Antropoida. Moramo naglasiti da sa ezoterične tačke gledišta ovaj drugi pojam nema nikakvo ponižavajuće značenje. …Svete knjige sadrže više od jedne reference na temu koegzistencije na našoj planeti tih dvaju čovječanstava – koja su sada međusobno slična oblikom, ali ne i svojom suštinom. Možemo čak i reći da se cela istorija čovečanstva, od Adamovog izgnanstva iz raja, pa do danas, uključujući i ovo novo doba, nalazi u jednoj stalnoj senci te koegzistencije dvaju ljudskih rasa, koje će se međusobno razdvojiti tek kad stigne Posljednji Sud. (str. 107) …Te ljudske ljušture, antropoidna rasa, su potomci pre-adamičnog čovečanstva. Glavna razlika između savremenog pre-adamičnog čoveka i adamičnog čovjeka – razlika koja se čulima ne može ustanoviti – je ta da ovaj prvi ne poseduje razvijene više centre koji postoje kod ovog drugog, koji mu, iako odsećeni od njegovog budnog dela svesti još od vremena Pada (“Adamovog izgnanstva iz raja” prim. prev.,) nude jednu stvarnu mogućnost ezoterične evolucije.

Osim u ovom slučaju, ove dve rase su slične: one imaju iste niže centre, istu strukturu Ličnosti i fizičko telo istog izgleda, iako je ono u mnogo više slučajeva jače kod pre-adamičnog čoveka nego kod adamičnog; što se lepote tiće, ne smemo zaboraviti da su pre-adamični čovjek i žena stvarani s božje strane šestog dana, “po svojemu obličju” i da su kćeri te rase bile lepe.. (str. 108-109)
Identifikujući sebe sa “Ja” njegove Ličnosti, Adam je izgubio svesnost svog istinskog “Ja” i pao iz Edena koji je bio njegovo orginalno stanje u isto stanje kao pre-adamični ljudi.… Ta dva čovečanstva koja dolaze iz dva različita procesa stvaranja, kasnije su se međusobno pomešala na nivou organskog života na Zemlji…Od tada pa nadalje, koegzistencija ove dve vrste ljudskih bića, kao i konkurencija koja je iz toga proistekla, postala je jedna norma…mi možemo da vidimo kako su kroz vekove, pa čak i dan danas, adamični ljudi u svom post-edenskom stanju, bili i jesu u jednom generalno inferiornm položaju u odnosu na pre-adamične ljude.
…Za sada ćemo se zadržati samo na tome da još jednom ponovimo da savremeni adamični čovjek, s obzirom da je izgubio kontakt sa svojim višim centrima a odatle i sa svojim istinskim “Ja,” sada izgleda praktično isto kao i njegov pre-adamični suparnik. Međutim, za razliku od ovog poslednjeg, on još uvijek ima svoje više centre, koji mu osiguravaju mogućnost kretanja putem ezoteričke evolucije. U sadašnjoj situaciji, pre-adamični čovek nema jednu takvu mogućnost, međutim, ona će mu biti data ukoliko se adamično čovečanstvo razvije onako kako bi trebalo, za vreme doba Svetog Duha. (str. 129)
Mouravieff nam kaže kako u suštini postoje dve rase koje evoluiraju na zemlji i koje mada fizički izgledaju skoro identično, one se međusobno razlikuju s tačke gledišta duše. Čini se da jedna rasa ima potencijal da razvije jednu suverenu i integralnu dušu u ovom životnom veku, dok se drugi mogu porediti sa praznim cilindrima, koji će morati da sačekaju “drugi krug” kosmičkog ciklusa. Adamična rasa je rasa koja je doživela “izgnanstvo iz raja,” što je značilo i prekid veza izmedu viših centara (koji omogućavaju pristup višim saznanjima/svesnosti) i nižih centara (koji upravljaju fizičkom egzistencijom), što je prouzrokovalo da se adamični čovjek našao na istom terenu “u igri” sa pre-adamičnim čovekom.
Tako nas ne bi trebalo čuditi što Moravjeva definicija ovih dvaju rasa i razlika između njih dosta podseća na onaj gorenavedeni opis Cleckley-a, razlike između psihopate i čoveka koji ima dušu. Da li bi upravo ono nešto što nedostaje psihopatama moglo da se poveže sa nečijom potencijalnom mogućnošću kontakta sa svojim višim centrima? Moravjev opis “izgnanstva” Adam-ične rase iz ‘raja’ takođe je veoma sličan onome što su nam rekli Kasiopejci, što ukazuje na to da ono ‘izgnanstvo’ simbolično predstavlja ‘pad’ našeg stanja svesti: … (- slijede izvodi iz čaneling seanse Geneza, koja se može naći ovde: http://www.galaksija.com/geneza1.htm)
Adamična rasa, sa svojom celokupnom DNA, sa jednom funkcionalnom vezom sa svojim višim centrima, je ono što nam Kasiopejci indiciraju opisom u smislu 3D OPD načina zivota, u “nekoj vrsti” 4D stanja, i na sličnoj “talasnoj dužini” sa 4D OPD. To mora da je bilo lepo….  Kada smo odlučili da doživimo jedan veći stepen fizikalnosti, naš ‘odeljak’ svesti se odcepio od OPD stanja, izgubio vezu sa svojim višim centrima i tako doživeo “izgnanstvo” (kao “Adam”) iz “raja”. Tako smo se našli i na manje više istom nivou kao i pre-adamična rasa, koja nema mogućnost za ostvarenje veze sa višim centrima zbog toga što u njihovoj DNA nedostaje za tako nešto potreban ‘hardware’. Međutim, usled toga što taj novi 3D OPS tip egzistencije nije bila jedna “prirodna okolina” za telo koje ima potencijal da dosegne svoje više centre, “izgnana rasa” se našla u podređenom položaju u odnosu na pre-adamičnu rasu. Nakon što je primetila sličnosti kod opisa ove dve rase Moravjeva i Cleckley-jevog opisa psihopate, Laura je odlučila da postavi par pitanja Kasiopejcima.

Šta je to Organski Portal?

P (pitanje): U trećem delu svoje knjige (Book III ) Gnosis, Boris Mouravieff diskutuje nešto što on naziva "pre-adamično čovečanstvo" i "adamično čovečanstvo." Kad sam ovo čitala primetila sam da onaj pojam psihopatije, za kojeg sam se dobro napatila da bih ga razumela (psychopathy ,) kao što smo to diskutovali u  Adventures Series, bilo u stvari upravo ono o čemu je Moravjev govorio. Međutim, on je pokušao da to objasni uz pomoć Biblije, i kako mi se čini, to mu nije baš najbolje pošlo za rukom. Bez obzira na to, osnovna ideja je ta da pre-adamični tipovi čoveka u svojoj osnovi nemaju “dušu,” niti mogućnost da je razviju. 
To je stvarno na neki način šokantno, međutim, postoji dosta naučnih diskusija na tu temu, baziranih na nečemu što liči na kliničke dokaze, tj. da stvarno postoje ljudska bića koja su po svojoj suštini “mehaničke” prirode i uopšte nemaju svoje suštinsko ili više “Ja”. Gurdjieff je davno govorio o tome, a takođe i Kastaneda. Tako bih željela da pitam da li su njegove tvrdnje o postojanju dve bazične VRSTE ljudi, ispravne?         

O (Odgovor): Jesu zaista, iako opet i tu postoji jedno “ukrašavanje” stvari Biblijom [Pre-adamični ljudi su] "organski" portali između nivoa denziteta.   
Iz toga je naravno proizašlo i pitanje, da li uopšte ima ikakve svrhe u pokušavanju pružanja “pomoći” ili “spašavanju” takvih individua, tj. da li bi se tu samo radilo o gubljenju vremena.  
O: Otprilike tako. Većina njih su samo vrlo efikasne mašine. Oni koje ste vi identificirali kao psihopate, to su samo oni “sa greškom.” Najbolje od njih ne može se otkriti, osim u slučaju jednog dugotrajnog i pažljivog ispitivanja.     
Jedan od dugogodišnjih članova grupe htjeo je da sazna da li se iko od nas do sada u životu susreo s nekim od tih “organskih portala” i ako jeste, da li ga Kasiopejci mogu identifikovati, čisto da može poslužiti kao primer.
O: Ako uzmete u obzir da je populacija ravnomerno raspoređena, onda bi trebali i razumeti da će jedna osoba koja ima dušu u svom životu susresti isto onoliko organskih portala, koliko i onih koji imaju dušu.  MEĐUTIM, kad se neko nalazi u situaciji da počinje da “odgaja” i ojačava svoju dušu, Kontrolni Sistem će čak pokušati da ubaci još više “jedinki” (organskih portala, prim.prev.) u život te osobe. Sada, razmislite o svim ljudima koje ste ikada u životu sreli, posebno o onima sa kojima ste bili ili još uvek jeste intimni. Koju polovinu od svih njih bi ste mogli identifikovati kao organske portale? Teško za reći, zar ne?           
P: (V) Da li je to orginalno značenje onog pojma "zagađenja krvne loze?"            
O: Da.  
To je u svakom slučaju dalo jedno novo značenje onim događanjima koje sam opisala u onoj seriji tekstova - Adventures series. Takođe je postalo jasno da sam rad na razlikovanju ‘organskih portala’ od ljudskih bića sa individualnom dušom, VEOMA BITAN u tzv. “procesu ascenzije.” Bez jednog osnovnog razumevanja transformacije i konzerviranja energije, nema ni mogućnosti za fuziju magnetnog centra. I tako, čini se da su sva ona iskustva koje sam opisala u Adventures Series stvarno bila potrebna za jedno pročišćavanje tih energija, kao i razvijanje razboritosti i pronicljivosti do jednog višeg nivoa. U to vreme, jedan od članova naše grupe je tvrdio kako u njenoj familiji postoji neko za koga je ona sigurna da je “organski portal”. Na to su Kasiopejci žustro odgovorili:
O: Nemojte sada odmah da počinjete sa etiketiranjem, bez uzimanja u obzir svih činjenica. Zapamtite da veoma često oni koji ispoljavaju kontradiktorno ponašanje, mogu da budu i ljudi sa individualnom dušom koji se nalaze u nekoj vrsti konflikta.  
P: (L) Mislim da je ono glavno što ste hteli da kažete upravo to da se one najbolje – ne može drugačije prepoznati osim u slučaju jednog dugotrajnog i pažljivog posmatranja. Jedan od ključeva kojeg smo otkrili prilikom proučavanja psihopata je taj, da njihovi postupci nisu u skladu s njihovim rečima. Međutim, šta ako je to samo simptom lične slabosti i nedostatka volje? (A) Kako ja mogu znati da li imam dušu?
O: Da li si ikada nekoga povredio?     
P: (V) Ja mislim da oni govore o sažaljenju ili milosrđu. Te bezdušne individue nikada nije briga za ono šta se događa drugima. Ako neko drugi pati ili se nalazi u bilo kakvoj nevolji, njih za to uopšte nije briga.
O: Jedini bol koji oni mogu da osete to je kad  “ostanu bez hrane” ili licne udobnosti, ili bilo čega što oni žele.  Oni su takođe majstori u manipulaciji percepcije drugih tako da u njihovim očima izgledaju kao saosećajni. Međutim, generalno govoreći, ti njihovi postupci imaju samo za cilj - očuvanje kontrole.          
P: (A) Da li posedovanje ili ne posedovanje duše ima ikakve veze sa ‘krvnom’ (porodičnom) lozom?
O: Genetika se venčava s dušom, ukoliko je ova prisutna.     
P: Da li “organski portali” idu u peti denzitet nakon njihove smrti?           
O: Samo privremeno, do njihove “druge smrti”.        
P: (V) Odakle potiću ti ljudi tipa organskih portala? Odakle oni dolaze?   
P: Oni su u početku bili deo mosta između 2-gog i 3-ćeg denziteta. Pogledajte ponovo zapise seansi na temu ciklusa kratkih talasa i ciklusa dugih talasa.

Onda smo postavili par pitanja u vezi spavanja. Ark je prethodno čitao zapise sa prošlih seansi i tamo je primetio da su Kasiopejci jednom prilikom rekli kako je spavanje potrebno ljudima jer je to period "odmora i ‘punjenja energijom’." Oni su takođe tad rekli da se DUŠA odmara dok telo spava. Tako, je i pitanje bilo - o kakvom se izvoru radi kojeg mi koristimo kako bi napunili energijom našu dušu i telo.     

O: To pitanje treba da se razdeli. Ono što se događa kod ljudi sa individualnom dušom je drugačije od onoga što se događa kod jedinki organskih portala.          
U tom momentu smo zastali s pitanjima i počeli razgovarati o mogućnosti da životna utelotvorenost kod organskih portala mora da bude nešto slično teorijskom konceptu ‘duhovnog bazena’ koji je karakterističan za floru i faunu. To bi ujedno moglo i objasniti jednu neverovatnu sličnost između psihopata, koja je tako dobro definisana, da se oni razlikuju jedan od drugog isto kao što bi se međusobno mogla razlikovati dva drveta različite vrste, u svojoj opštoj klasi “drveća”. Tako, podelili smo pitanje a onda upitali prvo ovo:    
P: ... odakle stiže energija kojom se napajaju Organski Portali.   
O: Iz duhovnog bazena kojeg ste upravo pomenuli.   
P: Da li energija kojom se napajaju ljudska bića s dušom, dolazi iz nekog sličnog bazena, koji bi mogao biti označen kao npr. “ljudski duhovni bazen”?         
O: Ne – ona dolazi iz tzv. seksualnog centra koji je istovremeno i jedan viši centar kreativne energije. Za vreme sna, emocionalni centar koji tada nije blokiran od strane nižeg intelektualnog centra i centra za kretanje, transducira energiju iz seksualnog centra. To je takođe vreme kada se viši emocionalni i intelektulani centri mogu odmoriti od "iscrpljenja" do kojeg dolazi prilikom interakcije nižih centara sa onim dosadnim organskim portalima, koje ti niži centri veoma vole. Samo to bi već bilo dovoljno da se uoči jedna razlika. Tada je, takođe, energija seksualnog centra mnogo pristupačnija drugim višim centrima. 
P: Odakle taj tzv. “seksualni centar” dobija SVOJU energiju?     
O: Seksualni centar je u direktnoj vezi sa 7-mim denzitetom u svojoj  “ženskoj” kreativnoj misaonoj formi od - "Tebe, Ja Volim." To je tzv.  “Božji izdisaj,” koji oslobađa od konstrikcije. Pulsiranje. Nestabilni Gravitacioni Talasi.            
P: Da li ti “centri” koje opisuje Moravjev, imaju ikave veze sa pojmom čakri?      
O: Prilično blizu. Kod jedne individue organske vrste, one tzv. više čakre su stvorene kao “posledica krađe” energije od ‘duševnih’ ljudskih bića.  To je ono što im daje sposobnost da oponašaju duševna ljudska bića. To dovodi i do toga da jedno ‘duševno’ ljudsko biće u njima vidi samo jedno ogledalo svoje vlastite duše, kad ono takvim bićima pridaje “kvalitete duhovne prirode.”
P: Da li se ta sličnost odražava u tome da bazalna čakra odgovara seksualnom centru, kako kaže Moravjev?
O: Ne. “Seksualni centar odgovara solarnom pleksusu. Niži centar za kretanje – bazalna čakra. Niži emocionalni centar – seksualna čakra. Niži intelektualni centar – vratna čakra. Viši emocionalni centar – srčana čakra. Viši intelektualni centar – krunska čakra.       
P: (V) Kakva je to 7-ma čakra ili tzv. “čakra trećeg oka?”           
O: Vidovnjak. Sjedinjenje srčanog i višeg intelektualnog centra. Time se “zatvara kolo” kod konfiguracije “pastirskog štapa.”       
P: (V) Šta u vezi one teorije da mi imamo 12 čakri, koja se promoviše u mnogim nju-ejdž izvorima?
O: Takve ne postoje. Tu se radi o jednoj iskrivljenoj konceptualizaciji koja je bazirana na pogrešnom verovanju da je aktivacija fizičkog endokrinog sistema isto što i stvaranje i fuzija magnetnog centra. Ti viši centri jedino se mogu “ugnjezditi” uz pomoć “magnetiziranja.” I to manje više “Vanjsko” [neugnježdeno] stanje Viših Centara, bilo je primećeno od strane nekih individua. Oni su kasnije to pripajali zamišljenim mestima za njihovo potencijalno “ugnježdenje.”  Sve ovo je na kraju dovelo do jedne “unakrsne konceptualizacije” koja je bila bazirana na pretpostavkama!
P: Da li su nivoi inicijacije i nivoi na stepenicama koje je Moravjev prikazao prilično tačni?          
O: Da, međutim, neki već dostignu različite nivoe u nekim tzv. prethodnim životima, tako da sebi tako mogu da olakšaju intenzitet nekih nivoa, u  “narednom” životu.

  U seansi koju smo naveli u tekstu Ascension II, Kasiopejci su nam potvrdili da postoje dve rase, i da bi Moravjevov opis toga bi bio prilično tačan, kada bi se iz njega odstranilo ono ‘biblijsko poliranje.’ Tako su nam oni lociranjem pre-adamične rase u okvir hiperdimenzionalne realnosti i kontrolnog sistema Matriksa, pomogli da dublje shvatimo ovu problematiku. Da pogledamo sada ove glavne četiri tačke:
1.      Pre-adamična rasa služi kao portal između nivoa denziteta.
  1. Oni su “veoma efikasne mašine” i “najbolji od njih ne mogu se otkriti osim u slučaju jednog dugotrajnog i pažljivog posmatranja.”
  2. Oni kradu energiju od ‘duševnih’ ljudskih bića, tako ih mogu i oponašati.
  3. Oni čine polovinu čovječanstva.
Jedna polovina čovječanstva. Kradu energiju od ljudskih bića sa individualnom dušom. Moramo malo razmisliti o svemu ovome.
Međutim, postoji nešto što je veoma bitno za razumeti, pre nego što nastavimo dalje: ove dve rase se međusobno ukrštaju kroz jedan veoma, veoma dugi vremenski period.  

Ukrštanje Rasa

Vrlo je bitno razumeti da se ove dve rase međusobno ukrštaju tokom hiljada, ako ne i desetina hiljada godina. Danas je nemoguće, za bilo koju rasu na zemlji, crvenu, belu, crnu ili žutu, reći da se ona sastoji od pre-adamičnih ili bez-dušnih ljudi. Ne možemo razgovarati o grupama, nacijama, plemenima, ni ljudima, koji su pripadnici neke “bez-dušne” rase, kao jedne grupe. DNA od ove dve rase je sada kompetno izmešana. Dušu su u stanju da akomodiraju samo oni sa odgovarajućom genetskom strukturom i odatle dobiju šansu za dalji napredak u ezoteričkom smislu. To bi značilo da u vezi s tim ne postoji ni jedna eksluzivna etnička grupa koja u tom smislu ima prednost nad ostalima. Nadalje, moramo uzeti u obzir i sledeće; DNA ove dve rase je već toliko izmešana da se oba tipa mogu naći unutar jedne te iste familije. Znači, sama ova stvar nema nikakve veze sa rasizmom. Obe ove rase su sada toliko isprepletene da se sve svodi na stvar individualne genetske strukture svakog pojedinca na ovoj planeti. To je pomenuto i u ovim komentarima Kasiopejaca:     

P: (L) Želim da se vratim na ono pitanje na koje mi niste odgovorili... Želim da znam ko je, tačno, i zašto, tačno, genetički inžinjerisao semitske narode, i zašto jedno toliko neprijateljstvo vlada između njih i Kelta i Arijevaca. 
O: Ne radi se samo o neprijateljstvu između Jevreja i Kelta, ako ste primetili. Osim toga, ono što se računa, to je individualni aurični profil a ne grupiranja ili klasifikacije. Međutim, da odgovorimo na to vaše pitanje: postoji mnogo razloga, sa i izvan ove planete...      
P: (L) Tako, stvaranje nemačke "Gospodarske Rase” je bilo ono što su oni nameravali, kako bi ovde formirali jedan “uzgojni centar”?
O: Da.  
P: (L) I takođe im je bilo bitno da se reše Jevreja? Zar se nije mogla stvoriti ta nemačka gospodarska rasa bez uništavanja neke druge grupe?        
O: Ne   .
P: Zašto?          
O: Zbog prethodnog inkodiranja profila njihove sudbinske misije u 4-tom denzitetu.         
P: (L) Šta to znači?       
O: To znači inkodiranje, kako bi se aktivirali nakon dolaska u 4-ti denzitet, tako, ukoliko ne bi bili prethodno eliminisani, mogu onemogućiti dominaciju i apsorpciju Nefilima. Jevreji su bili prethodno inkodirani kako bi obavili tu misiju, nakon konverzije, mada na individualnoj bazi….

Ovde možete primetiti da nas Kasiopejci navode u pravcu pojedinaca a ne neke grupe. Ne radi se o grupama ili klasifikacijama, radi se o “individualnom auričnom profilu.” I to je upravo u skladu s onim što nam i Moravjev kaže ovde:
…Ali to mešanje hromozoma je sada već jedan svršen čin, tako da je hormonalna simetrija adamične rase prirodno smanjivana iz generacije u generaciju dok se nije stabilizovala u ovoj tački koju je sada dostigla… određene indikacije u Jevanđeljima navode nas na zaključak da su ove dve ljudske rase, koje danas zajednički koegzistiraju na zemlji, brojčano jednake … (str. 130)                        

Ponavljamo: DNA ove dve rase je već toliko izmešana da se oba tipa mogu zadesiti čak i u okviru jedne porodice. Vaš brat, sestra, majka, otac, kćerka ili sin. Ne tamo “neko” na nekom drugom kontinentu, ili s druge strane ulice, ko je druge vere ili drugačije boje kože. To može biti i neko s kim vi živite, s kim provodite svaki dan u svom životu. S obzirom na to, moramo naglasiti da oni imaju samo jednu svrhu u životu, a to je distrakcija, crpljenje energije iz adamičkih ljudskih bića kao i onemogućavanje ovih da evoluiraju.   
Put do ponovne aktivacije DNA u cilju ostvarivanja kontakta sa višim centrima ne može da bude uz pomoć genetičke manipulacije, što je samo jedan aspekt pokušavanja rešavanja ovog pitanja kroz “A” uticaje. Put ka ponovnoj aktivaciji naše DNA vodi kroz staru, antičku, spiritualnu nauku, ono na čemu su alhemičari istinski radili, kao i ono na čemu rade i članovi Quantum Future School. Rad na samom sebi uz pomoć kojeg se ostvaruje “zagrevanje retorte”, neo-korteksa, re-aranžira nervna struktura mozga, tako da bi se one stare veze sa našim višim centrima mogle ponovo uspostaviti.  Tu se radi o jednoj fuziji “magnetnog centra” i izgradnji neuništivog, istinskog “Ja.” To je “genetička modifikacija” gledana kroz prizmu “B” uticaja. Velika razlika.

P: (A) Koji se deo ljudskog bića proteže u 4-ti denzitet?  

O: Onaj koji je pod uticajem hipofize.     
P: (L) A koji je to?         
O: Psihički (psi-onički, prim.prev.)         
P: (A) Da li postoje neke određene genetičke sekvence u DNA koje olakšavaju transmisiju između denziteta?
O: Dodatak lanaca.       
P: (L) Kako neko dođe do tih dodatnih lanaca?   
O: Vi ne dolazite, nego primate.
P: (L) Odakle ih primamo?         
O: Svojom interakcijom sa dolazećim talasom, ukoliko su vibracije usklađene.    
P: (L) Kako neko može znati da se to događa?   
O: Psiho-fiziološke promene se manifestuju.

P: ...Čini se da postoji mnogo pojedinaca koji su došli u ovaj vremenski period iz budućnosti, vraćajući se u prošlost, kroz inkarnacioni ciklus, kako ne bi narušavali slobodnu volju, koji su pažljivo izabrali tela sa određenom DNA, koju oni sada malo po malo aktiviraju, tako da se njihovi aspekti iz 4D ili viših denziteta, mogu manifestovati u ovoj realnosti. Da li je moguće da se takve energije manifestuju u telima ljudi koji se bude? 

O: OPD imaju tendenciju da obave ovaj proces uz pomoć jednog prirodnog toka stvari. OPS pokušavaju da izmene proces kreacije/stvaranja kako bi zadovoljili svoje lične ciljeve [kao npr. uz pomoć obdukcija i/ili “magije.”]

 Komentar: U svakom slučaju, oni koji razumeju o čemu se radi, shvatiće i to da su podele ljudi na: Srbe, Hrvate, Bosance, Slovence, Crnogorce, Nemce, Amerikance, Australce, Kineze, Arape, Vojvođane, šumadince, kosovare, katolike, protestante, pravoslavce, muslimane, šiite, sunite, prezbiterijance, mormone, jehovine svedoke, raelance, teozofiste, vernike, nevernike, zvezdaše, partizanovce, bele, žute, crne, crvene, vojnike, građane, seljake, pismene, nepismene, republikance, komuniste, demokrate, radikalce, fundamentaliste, anarhiste, konzervativce, one koji su gore, one koji su dole, bogate, siromašne, one koju su za…, one koji su protiv… itd.itd.itd. – samo jedne veštačke mentalne tvorevine, često deo jednog mentalnog programa, uz pomoć koga se odvlači pažnja od jedne i jedine, stvarne razlike izmedu ljudskih bića.   U suštini, jedina razlika između ljudi je ta, što - jedni imaju dušu, - a drugi je nemaju. Stvar je prilično – jednostavna.

  I ne samo da se odvlači pažnja, nego se na osnovu veštački indukovanih “razlika” postavlja pozornica i uslovi za forsiranje jedog neprekidnog konflikta izmedu različito programiranih grupa i pojedinaca, tj. onih koji se  po “nečemu razlikuju”. Tragikomičnost ove situacije je u tome što celo to vrijeme, organski portali kopiraju duhovne ‘komponente’ adamičnih ljudi, dok adamični ljudi prihvataju kao svoje sve one društvene norme, merila uspeha, kao i ‘životne ciljeve’ dizajnirane u skladu sa prirodnim nagonima organskih portala, te pokušavaju da kopiraju organske portale u smislu beskompromisnog ispunjavanja tih “ciljeva/ideala.” Poštujući i prateći nametnuta im “pravila igre,” mentalno kontuzovani adamični ljudi gube dušu u potrazi za “uspehom.” To šta je uspeh i šta nas treba da čini sretnima – naravno, propisuje ‘kontrolni sistem’ matriksa. Istovremeno, savest koju organski portali nemaju, igra veliku ulogu kod adamičnih ljudi. Ona ih ‘koči’ u toj suludoj trci, tako, da organski portali većinom stižu u jednom većem broju do samog vrha sistema, društva, vojske, politike, nauke, državnih, religioznih i drugih institucija, te odatle nadalje manipulišu adamičnim ljudima. Blago nama! Dok prihvatanje njenih pravila i aktivno učešće u celoj ovoj igri može skupo da košta adamične ljude, organski portali nemaju šta da izgube. Tako, mentalno izmanipulisani adamični ljudi služe kao izvor energije za 4D OPS oblast i entitete koji tamo obitavaju, a da im nije jasno šta se događa. U neznaju se rađaju, u neznanju žive, u neznanju umiru. Ili što bi Gurdžijev rekao: “Većina ljudi celi svoj život provede u snu, neki se u tom snu bave i naukom, a neki čak pišu i knjige.” Celo to vreme, organski portali crpe energiju iz adamičnih ljudskih bića, - i prosleđuju je “gore”. (Oni te svoje uloge, naravno, nisu svesni.) Istovremeno, svako adamično stvorenje je odgovorno za stanje svoje vlastite svesti u svakoj tački vremena/prostora! (nema: “nisam znala…ja sam mislila…”)   
To da na ovoj planeti postoji jedna bez-dušna rasa koja broji blizu 3 milijarde pripadnika, sigurno pomaže pri razumevanju razloga zašto se ova planeta nalazi u jednom ovakvom stanju. To što ova bez-dušna rasa služi kao portal uz pomoć kojeg entiteti OPS tipa iz 4D održavaju svoju kontrolu nad nama predočava nam i samu dubinu ove manipulacije. Članovi grupe Quantum Future School počeli su sa sprovođenjem jednog šireg istraživanja ove tematike kako bi bili u stanju da razumemo istinsku prirodu organskih portala kao i njihovo mesto u životnoj dinamici na ovoj planeti. Za vreme samog procesa tog istraživanja, odvijala se i sledeća diskusija: J je napisala: kada razgovaramo o organskim portalima koji čine 50% populacije, pretpostavljam da ne govorimo o onim subjektima koji su bili predmet istraživanja Cleckley-a u knjizi the Mask of Sanity...Hoću da kažem, veoma malo nas je imalo priliku da se sretne sa psihopatama onog tipa koje je on predstavio u svojoj knjizi. Da li to znači da su psihopate samo jedna ekstremnija vrsta organskih portala?.. Kakva je veza između psihopata i organskih portala? Da li iko ima kakvu ideju? L je odgovorila: Psihopate su organski portali sa greškom u softveru. Mislim da bi se moglo reći da su organski portali primarne psihopate, ali nisu svi organski portali psihopate u pravom smislu te reči.  Ja sam ih pre zvala "skrivene psihopate" dok nisam čula od Kasiopejaca za izraz organski portal, jer nakon što sam imala posla s nekoliko njih u jednom ekstremnom obliku – postalo mi je jasno da je to bilo nesto slično kao kad vidiš nečiju karikaturu. Karikatura prenaglašava određene ključne karakteristike koje veoma lako možeš povezati sa određenom osobom, kad je vidiš. Psihopate – mogu da imaju u raznim oblicima jednu ili više karateristika organskih portala koje se manifestuju u jednoj iskrivljenoj ili prenaglašenoj formi. Ono što su Kasiopejci naglasili, a što sam i sama znala iz svog vlastitog iskustva, to je da se te “skrivene psihopate” ili organski portali ne mogu identifikovati osim uz pomoć jednog dugog i pažljivog ispitivanja. Oni su toliko dobri u kopiranju da su u stanju i “dušu” perfektno da iskopiraju. Naravno, Kasiopejci su rekli da ovi to čine uz pomoć krađe duševne energije. Meni to tada nije ni padalo na pamet. Mislila sam da se radi o jednoj izopačenoj, specijalnoj sorti ljudi koji svjesno lažu.  B___ je pominjao da oni možda nemaju dušu ali ja sam odbacivala tu ideju. Mislila sam da oni imaju samu jednu zlu dušu.  Međutim, Kasiopejci su rekli da nemaju. B___ je bio u pravu. Postoje i sekundarne psihopate. Tu se radi o individuama koje imaju dušu ali koje su izabrale “mračnu stranu.”  Oni se ponašaju slično kao i primarni psihopati, mada su obično još gori od njih. B je odgovorio: Sada kad smo se ponovo vratili na ovu temu moram da pomenem ono tvoje poređenje između “portala” (organskih) i “hodnika.” (doorways – prim. prev.) Čini mi se da je veoma moguće da je ta funkcija organskog portala uzurpirana od strane OPS entiteta iz 4D i da su ih oni pretvorili u nešto slično crevu uz pomoć koga se oni hrane, tj. to crevo služi za sprovođenje energije (hrane). Ovim sam hteo da kažem da sama priroda organskih portala nema nikakvu orginalnu vezu sa crpljenjem energije iz “adamične rase”.             


Iz onoga što su Kasiopejci rekli, čini se da je prirodna uloga organskih portala podrazumevala uspostavljanje jednog mosta između svesti 2-gog nivoa i 3-ćeg nivoa denziteta. Da li sam ja ovo dobro shvatio ...? J je odgovorila: I ja sam upravo to pomislila, međutim, ostaje pitanje kako se sve to odvija?....Kasiopejci su rekli ovo:         
P: (V) Kakvo je “poreklo” tih ljudi tipa organskih portala? U šemi kreacije, odakle to oni dolaze?
O: Oni su orginalno bili deo mosta između 2-gog denziteta i 3-ćeg denziteta. Pogledaj zapise seansi na temu ciklusa kratkih talasa i ciklusa dugih talasa. A ovo u vezi ciklusa kratkih/dugih talasa... 
"....flora i fauna, s obzirom da se nalaze na prvom i drugom prirodnom nivou, normalno bi prolazili kroz/doživljavali jedan dugi period ili ciklus dugih talasa na fizičkoj ravni postojanja, što je suprotno fizičkom i eteričkom ciklusu kratkih talasa, kroz koji sada prolaze, zahvaljujući svojoj interakciji sa ljudskom vrstom koja se nalazi u svom eteričko-fizičkom ciklusu kratkih talasa."  
Kasiopejci su takođe rekli da organski portali crpe svoju životnu energiju iz jednog ‘bazena,” kao da se tu radi o delu jedne grupne duše, skoro na isti način kao što se sugeriše i za drveće...       
Međutim, sada se postavlja pitanje kakva je prava priroda funkcije tog mosta između 2-gog i 3-ćeg denziteta, i kakva je bila orginalna svrha organskih portala, pre nego što su oni bili uzurpirani …? Da li se možda tu, u stvari, radi o dušama 2-gog denziteta ili delovima jedne grupne duše 2-gog denziteta koji nastanjuju 3D tela?       
B je odgovorio: Ovde moramo biti svesni da organski portali nisu ni “zli” ili “loši” u smislu osobina koje se nekome mogu pripisati bez razumevanja njegove prirode. Iz gorenavedenog možemo videti da je njihova orginalana funkcija bila da deluju kao “vozila” za novopristigle, evoluirane duše iz 2-gog denziteta, koja po samoj svojoj prirodi još uvek nemaju svoje individualne i potpuno integrisane duše. Međutim, moramo imati na umu reč ‘originalno’ tj. u početku je to bilo tako. To implicira da je u međuvremenu došlo do uzurpacije te njihove uloge tj. da su oni u međuvremenu pretvoreni da služe za druge svrhe. … par reči koje mi padoše na pamet su...crpljenje energije, distrakcija, konfuzija, manipulacija ... (“žrtve” su ljudska bića sa individualnom dušom)...
Da li postoji neka veza između onoga aspekta kreacije kojeg mi nazivamo arhetipski izraz i “grupne duše”? To bi moglo biti nešto što je ipak drugačije od onoga što mi nazivamo duševnom jedinkom, ili što mi, u našem slučaju, podrazumjevamo pod pojmom “odcepljena duševna” jedinka.      
*(u ovom slučaju pojmovi: "soul unit"; i "fractured soul" unit, podrazumevaju “odcepljenu” grupu duša koja je stigla iz viših denziteta i naselila tela u ovom 3-ćem denzitetu. Radi se o grupi individualnih duša koje su “nekada” pripadale jednoj većoj grupi od koje su se “odcepile” i obrele u ovom denzitetu. – prim. prev.) 
Ukoliko postoji razlika između ovo dvoje, onda je sasvim moguće da fragmenti arhetipskog izraza kreacije imaju potencijal da “odgoje” aspekte ili izraze kreacije, koje mi nazivamo ili podrazumjevamo pod jednom – dušom.  Organski portali bi u tom slučaju bili nosioci tog procesa. U jednoj od seansi, Jan i Terry su saznali da se jedna od njihovih mački nalazi na pragu svoje inkarnacije u ljudskom obliku. U to vrijeme, niko od nas još nije bio svestan ovog koncepta organskih portala, tako da nam je bilo sasvim prirodno da pretpostavimo kako taj deo doživljajnog ciklusa, u ljudskom telu, podrazumeva i atribute duše. Međutim, možda se tu radi samo o jednom prelaznoj stepenici razvoja gde taj izraz kreacije dobija priliku da “odgoji” atribute duše kroz mnoga životna iskustva. Lako je špekulisati u vezi svega toga, međutim, moramo razmišljati izvan vanjskih granica realnosti ove “kutije” u kojoj se sada nalazimo. Moramo uzeti u obzir sve ove mogućnosti. Jedan drugi član je dodao ovo: Upravo sam ponovo pročitao tekst Ascension part 2 u kome se diskutovalo na temu organskih portala. Stekao sam utisak da su organski portali način za manifestaciju bića iz 2D, u 3D, što predstavlja samo jedan prirodni deo njihovog razvojnog ciklusa tj. njegovu narednu fazu.  Međutim, s obzirom da se radi o portalima, njih takođe mogu da upotrebljavaju entiteti iz 4D. Posebno zato što ovi nemaju dovoljno znanja kako da im se suprostave, odnosno zaštite od njih. Iz te seanse saznali smo sledeće:           
P: Da li ti “centri” koje opisuje Moravjev, imaju ikave veze sa pojmom čakri?      
O: Prilično blizu. Kod jedne individue organske vrste, one tzv. više čakre su stvorene kao “posledica krađe” energije od ‘duševnih’ ljudskih bića.  To je ono što im daje sposobnost da oponašaju duševna ljudska bića. To dovodi i do toga da jedno ‘duševno’ ljudsko biće u njima vidi samo jedno ogledalo svoje vlastite duše, kad ono takvim bićima pridaje “kvalitete duhovne prirode.”

Palo mi je na pamet da bi to mogao biti i jedini način kako jedan organski portal dolazi u kontakt sa energijom koja mu onda možda, na neki način, omogućava da raste. To “preslikavanja” ili “reflekcija” duše koju oni rade, verovatno je nešto slično onom procesu kojeg je i Gurdžijev opisao kada je govorio o individuama koje sami sebi često imaju običaj da kažu “JA (JE)SAM”. Oni još uvek nisu, ali tvrdeći to, oni dolaze u situaciju da počnu da se ponašaju “kao da jesu”. Individue sa individualnom dušom koje pokušavaju da kontaktiraju taj viši deo njih samih - “pretvaraju” se kao da već “JESU”. Oni to mogu da čine jer su svesni da taj viši deo njih samih postoji. Oni imaju to znanje. Organski portali, nemajući nikakvo iskustveno znanje, odnosno, spoznaju o postojanju duše, uče o tome uz pomoć “krađe te vrste energije od ljudskih bića sa individualnom dušom”. U tom slučaju, sam taj proces “krađe energije” sačinjavao bi prirodni deo plana razvoja, dok istovremeno omogućava i postojanje jednih “vrata” koja mogu da koriste 4D OPS stvorenja kako bi se hranila tom vrstom energije duše. Jedan drugi član grupe je još više proširio ovu teoriju.  Slažem se sa tim da bi organski portali mogli biti deo jednog prirodnog mosta između 2D i 3D. Gledajući na tu njihovu funkciju sa jednog višeg aspekta kreacije, tu se u suštini radi o nečemu što je potpuno prirodno, a ni u kom slučaju o nekoj devijaciji, ili nekoj manifestaciji “sila mraka”. Većina stanovnika 2D ima jednu grupnu dušu u kojoj su utisnuti segmenti njihovog prirodnog ponašanja sa svojim specifičnim karakternim crtama koje variraju od vrste do vrste i u skladu su s onim što se podrazumeva pod “instiktivnim ponašanjem”. To je zbog toga što su oni bukvalno piljevina koja potiće od jedne klade, ili fragmentirana parčad jedne totemske duše. Činjenica je da postoje stvari kao što su npr. Totemski Spirit Tigra, Totemski Spirit Krokodila, Totemski Spirit Majmuna, Totemski Spirit Lava, - Sekmet i ostala bratija, - svi oni obitavaju u jednoj arhetipskoj oblasti i obuhvataju sve one posebne karakteristike “tigeraštva”, “majmunstva”, itd. Uz pomoć procesa fraktalne replikacije, oni projektuju taj svoj identitet, kopiju njihovih duša koja onda animira sva tela u 2D, koja pripadaju njihovoj vrsti, a onda ti isti duševni fragmenti zajedno sa svim iskustvima koje su stekli za vreme svog bivstvovanja u fizičkom svetu, vraćaju se nakon svoje smrti toj svojoj totemskoj duši donoseći svaki svoj doprinos njenom opštem razvoju. To je i razlog zašto se “stečene karakteristike” ponašanja prenose na sledeću generaciju u obliku instinkta, u okviru životinjskog carstva. One više razvijenije životinje na kraju stižu do jedne tačke kad prerastaju ovu matricu uspevajući da se razviju na jedan individulaniji način. Od tog momenta oni se više ne uklapaju u onu staru “roditeljsku ćeliju” iz koje su proistekli, nego sada zahtevaju drugu genetičku konstrukciju, koja im više odgovara u njihovom idućem inkarnativnom krugu. Takođe, trebamo se setiti i onoga što su Kasiopejci jednom rekli – “duša se venčava sa genetskom konstrukcijom kada je ona prisutna”, što podrazumeva da te nešto više individualizovane duše prave jedan kvalitativni skok na jedan viši nivo genetske konstrukcije (u ovom slučaju – ljudsko tijelo). Možda se može reći da onda večina onih duša koje nakon što su prevazišle matricu određene duševne-grupe, počinju da se inkarniraju kao 3D organski portali, kako bi počeli sa procesom razvoja individualne ljudske duše, koju H___ pominje. U prvoj fazi razvoja u 3D, oni to rade najviše uz pomoć imitacije. To bi bio i jedan logičan proces napretka s obzirom da je jasno da oni ne stižu u 3D sa potpuno razvijenom individualnom dušom. (Gurdjieff je verovatno prvi koji nas je obavestio o tome). Takođe bi trebalo biti jasno da lekcije koje su potrebne da bi čovek razvio taj jedan viši, individualni oblik ljudske duše, ne mogu biti obezbeđene od strane oblasti drugog denziteta; tj. pogotovo one lekcije koje imaju veze sa deljenjem radosti i tuge s drugima, sažaljenjem, sućuti, komunikacijom osećanja itd… i koje su karakteristićne upravo samo za 3D ravan postojanja. U toj svojoj razvojnoj tački, te novoinkarnirane individue nalaze se u nekoj vrsti tranzicione faze, kada su prerasli dinamiku svoje grupne-duše, ali još uvek nisu dostigle onaj stepen kada su u stanju da razviju individualnu ljudsku dušu. Stoga onaj pojam “mosta,” kojim su se Kasiopejci poslužili, najbolje oslikava o čemu se tu radi. (To se zove ekonomičnost služenja jezikom!)          

Onda je Laura zaključila ovu diskusiju povezivanjem “Totemske Duše” sa “vizijom” Schwaller-a de Lubicz-a: Možda se sada možemo nadati da će ljudi, kada potpuno razumeju temelj na kome se zasniva realnost 3D – OPS materijalnog sveta, prestati s pokušajima da tu nešto popravljaju, isto kao i da tumače ovaj realitet – “zlim,” u smislu da se ovde zlo svesno promoviše. Jedna mačka nije sama po sebi zla, zato što ponekad pati miša pre nego što ga pojede. Tu se radi se o stvarima koje su u skladu sa prirodnim karakteristikama “mačje ili mišje” vrste. Naravno, 4 D OPS je opet nešto sasvim drugo, oni vrbuju, oni korumpiraju i iskorištavaju. Tako možemo da vidimo i pravo značenje pojma “kripto-geografske” ličnosti, kojeg je pomenuo Rodney Collins, i na temu čega smo diskutovali u tekstu the Adventures Series.

Takođe smo mogli primetiti i to kako je ta ideja povratka “totemskoj” grupnoj duši upravo ono što promoviše Schwaller de Lubicz. To je i suština onog pojma kojeg označavaju kao “devet netera” ili “devet principa,” pa čak i one DEVETORICE, koje neki kanaliziraju. To i jeste sasvim prikladno za organske portale. To je njihova realnost!           

U jednoj drugoj poruci Laura je dalje proširila ovaj koncept Totemske Grupne Duše, komentarišući sledeću poruku:          
R: OK, jedan Organski Portal je “nesvestan” svog stanja – isto kao što je i moj pas ili nečija mačka. To je ono što je, kako vi kažete, njihova priroda i mi njih ne možemo optuživati za to. Znači, mi bi se prema njima trebali postaviti isto kao i prema psima ili mačkama, sa uvažavanjem i poštovanjem.  Ne samo za njihovu dobrobit, nego i   našu. 
L: Prema onima koji reprezentuju vrstu prirode – psa ili mačke – da. Međutim, šta u vezi onih koji predstavljaju konstriktivnu prirodu jednog pitona,…ili neke zmije otrovnice... ili crne udovice... ili čak jednog komarca??? Sve od ovoga moramo uzeti u obzir, na sve ovo moramo da obratimo pažnju. Hajde samo da zamislimo neku osobu koja ima jednu jaču “dozu” krokodilstva u sebi, i mozgom koji je dosta dobro usklađen sa ljudskim telom... takvi bi mogli biti još opasniji zbog te njihove veze sa "neterom" ili "principom" krokodila... Ovde se radi o jednom dosta ozbiljnom problemu.  Kao i obično, đavo leži u detaljima.
 R: To verovatno ne znači da mi njih treba da sažaljevamo. Oni samo predstavljaju jedan drugi deo “kreacije”, jedan oblik koji je nešto manje razvijen, nego što je to možda jedna “duševna” osoba. S obzirom da je ova celokupna kreacija upravo onakva kakva bi ona trebala da bude, oni sigurno imaju pravo da budu ovde. Međutim, oni NISU mi.     
L: Da.  U slučaju kad imamo posla sa krokodilom, u njegovom fizičkom obliku, on će nas verovatno i pojesti. Oni imaju pravo na svoje postojanje – a mi imamo svoje pravo da se držimo podalje od njih – kao i da se branimo ukoliko nas oni napadnu. Mi takođe imamo pravo i da ZNAMO ove činjenice o njima, - koje se skrivaju od nas tokom jednog dugog vremenskog perioda.    
R: Jasno je da se mi ne možemo odnositi prema njima kao prema ‘životinjama’, jer su oni ipak na jednoj stepenici iznad njih. Mi ćemo u svakom slučaju morati da nastavimo svoju interakciju s njima bez obzira na to šta su, osim u slučaju da se povučemo u izolaciju i postanemo hermiti.           
L: Otprilike tako. Činjenica je da je moguće imati posla s nekima od njih. Međutim, imati posla s nekim drugima može da bude smrtonosno po nas.       
R: Mi ćemo kad tad morati da donesemo jednu (individualnu i kolektivnu) odluku kako ćemo se postaviti i odnositi prema onim idividuama koje su organski portali.            
L: Mislim da ukoliko uspemo da razumemo principe tih “netera” i pokušamo da naučimo kako da identifikujemo to s kojom “vrstom” i u kom slučaju imamo posla, onda bi to moglo biti mnogo lakše. 
R: Ne bih želio da ovde promovišem bilo kakvu opciju sukoba ili konfrontacije s njima. Ono što hoću da kažem je to da mi moramo da delujemo u skladu s našim ličnim putevima i sudbinskim ciljevima. To bi značilo da dok idemo svojim putem moramo biti mnogo svesniji opasnosti koje vrebaju iz šume. A čini mi se da je ta šuma u poslednje vreme postala nekako opasnija nego pre!       
L: Sigurno da jeste.      
Mislim da polako počinjemo da uviđamo koliko je varljiv celi taj scenario sa organskim portalima u glavnoj ulozi i kako je sve to uticalo na nas kroz vekove. Ako je ono: - "znanje pruža zaštitu" - tačno, onda je ovo jedan od do sada najboljih primera za to. To je možda i najvažnija stvar koju moramo savladati – kako bi bili u stanju da vidimo ono što je nevidljivo. U ovoj diskusiji je bilo izneseno i razvijeno nekoliko interesantnih ideja:    
1. Funkcija organskih portala u smislu –            mosta. 
2. Njihova veza sa duhovnim bazenom flore i faune.       
3. Spoznaja da ovde nema ničega što bi trebalo “popravljati”. Organski portal samo obavlja svoju funkciju u ovom univerzumu. On u njemu ima svoje mesto.            
Međutim, u ovoj diskusiji nismo dodirnuli jednu veoma važnu funkciju organskih portala koju smo prethodno pomenuli: njihovu kolaboraciju sa 4D OPS, kao sredstvo za crpljenje enrgije iz onih koji su odlučili da rade na pronalasku puta za svoj izlazak iz matriksa. Ovo je pomenuo M*** u svojoj poruci koja je vredna za pročitati. On je ovako prezentovao svoje argumente u vezi toga:

“Oni su generička vozila ili portali, u ljudskoj formi, otvoreni za upotrebu od strane svakojakih sila, i to je ono što ih čini odličnim marionetama matriksa. Sada je samo slučaj to što njih trenutno koriste 4D OPS kako bi kontrolisali 3D OPS/kandidate za 4D OPD ometanjem njihove navigacije i "vampirskim" delovanjem. Tako nas oni drže zaključanim u načinu ponašanja koji je u skladu sa orkestriranim normama. Nalazeći se u našoj neposrednoj blizini oni crpe energiju iz nas te nam tako ne dozvoljavaju da ostvarimo potrebnu “kosmičku brzinu”, odnosno razvijemo naše magnetne centre, koji su nam potrebni kako bi se oslobodili od kontrolnog sistema matriksa. Tako sada možemo da vidimo kako je ta “prirodna” odlika organskih portala u smislu imitiranja duhovne energije, koja im je omogućavala da napreduju i evoluiraju, iskorištena od strane “OPS struje” za skupljanje energije iz ljudskih bića sa individualnom dušom da bi je onda prosledili duž lanca ishrane OPS entitetima iz 4D. Sadašnja principijelna uloga organskih portala je ta da oni ometaju istinske tragaoce na njihovom Putu.      

To se jasno vidi iz sledećeg:

1.     Organski Portali prikupljaju duhovnu energiju iz ljudskih bića sa individualnom dušom. 

2.     Ta energija se šalje OPS entitetima u 4D.  
3.      Organski Portali su izmešani sa ljudima koji imaju individualnu dušu (često čak i u okviru jedne porodice). 
4.      Kada se ljudsko biće sa individualnom dušom odluči da krene putem “ezoteričke evolucije”, ono mora da konzervira dovoljno energije koja mu je potrebna za tako nešto, jer je bez nje tako nešto nemoguće izvesti.
5.      Kada se čovek odluči za taj “posao,” on postaje predmet napada.  
6.      Taj “napad” dolazi od strane onih koji su mu najbliži: porodica i prijatelji.    
7.      “MEĐUTIM, kada neko počne da “uzgaja” i ojačava svoju dušu, Kontrolni Sistem će onda pokušati da ubaci još više organskih portala u život te osobe.”

Tako i sam rad na učenju razlikovanja “A” uticaja od “B”  uticaja uključuje i učenje toga kako da spoznamo istinsku prirodu naših odnosa sa drugima, kako bi mogli sačuvati svoju energiju, od organskih portala koji se nalaze oko nas, tako da bi bili u stanju da razvijemo i ojačamo našu dušu. Ovo je pojasnio i Mouravieff kada je pričao o razumevanju “filma” nečijeg života: - Teoretski, film u kome je čovek rođen i u kome živi, može da se vrti sve do "kraja sveta", pod uslovom da je čovek sretan, zadovoljan sam sa sobom, pridavajući sebi zasluge za sve ono što smatra pozitivnim a istovremeno optužujući druge za sve svoje greške i neprilike. Iskreno govoreći, ova egzistencija se ne može nazivati ljudskom, ovde se u stvari radi o – antropoidnoj egzistenciji (antropoid=pre-adamični čovek=organski portal prim.prev.) Taj pojam je prikladan za "vanjskog čoveka", uronjenog u samozadovoljštinu i manifestuje njegovo vrhunsko ostvarenje nakon miliona godina evolucije vrste od svojih životinjskih predaka, međutim, s tačke gledišta ezoterične evolucije, antropoid je samo jedan potencijal, ili bolje rečeno – jedna nerealizovana šansa. Ako posmatramo problem ezoterične revolucije s tačke gledišta jednog filma i različitih uloga koje čovjek može u njemu da igra, jasno nam je da je ova vrsta evolucije nemoguća, jer se film kao film – stalno vrti u jednom te istom krugu. Ljudi koji igraju u ovome filmu su oni koje nazivamo – antropoidi (organski portali), lutke, mrtvaci koji, kako je Isus rekao, "veruju da su živi".       

Ezoterična evolucija počinje kad se čovek svojim svesnim naporom otrgne iz filma, odnosno - kretanja u krug.
(Izvod iz: "Gnosis – Study and Commentaries on the Eastern Orthodoxy"; Book One; strana 232 i 233 - Boris Mouravieff)          
Međutim, da bi se to ostvarilo, sekundarne uloge koje igraju organski portali, marionete matriksa, moraju se odstraniti iz tog filma. Kao što smo već rekli, čovek najčešće nadolazi na pomisao o evoluciji nakon što je već veoma iskomplikovao film u kojem se on nalazi. Međutim, do istinske evolucije ne može da dođe ni u kom drugom slučaju, osim na temelju orginalnog filma – nakon eliminacije svih veštački dodanih elemenata. To je i uslov za vraćanje čistoći centara, pogotovo emocionalnog centra koji je na kraju krajeva i jedini prijemnik za “B” uticaje i sedište za magnetni centar.  Stoga, čovekovo srce mora biti čisto, a ako već nije čisto, onda se ono mora pročistiti. To je i sine qua non uslov za uspeh. (Kniga I, str. 238) Među tim “veštački dodanim elementima” koji moraju da se eliminišu, nalaze se i organski portali. Međutim, vratićemo se na to kasnije.
Kako jedan organski portal posmatra organski svet

Srećom, organski portali mogu biti veoma inteligentni, sa sposobnošću opažanja i analitični, a čini se da njima pripadaju i mnogi od naših najpoznatijih naučnika, tako da su oni sami u stanju da nam tačno i u najsitnije detalje opišu kako to oni vide ovaj svet i svoj unutrašnji “život.”

Na dnu svega ovoga verovatno se nalazi i odgovor na pitanje šta je to izvor jedne od najdugotrajnijih debata kroz celu našu istoriju, - bitke između dobra i zla. Zašto jedan toliki razdor vlada na ovoj planeti, zašto toliko podela među ljudima na osnovu promocije rata ili mira, poštovanja i omalovažavanja, zaštite prirodne okoline i njenog uništavanja, ukratko, jedan čisti materijalni pristup služenja samog sebe - ili duhovno dobročinstvo drugima? Možda se sada približavamo odgovoru, jer čini se da je istina to da nikada na ovoj planeti nije ni bilo jedno homogeno “mi” (ljudska rasa), “mi” nismo svi isti, “mi” ne vidimo ovaj svet na isti način, “mi” nismo samo jedna podeljena rasa, “mi” smo dve različite rase. Sada postaje jasnije i to zašto većina “vrhunskih naučnika,” nikada ne uljučuju jednu spiritualnu dimenziju u svoje teorije, ili brzo odbacuju svaku “nekonvencionalnu” teoriju. Jedan naučnik, organski portal, (o tome koliko takvih naučnika danas imamo, diskutovaćemo kasnije) nije u stanju da i u kom slučaju pojmi postojanje “duha”  ili viših centara, i odatle ovi pojmovi nedostaju u njihovom opisu sveta. S obzirom da oni sami nisu u stanju da ih dožive, oni negiraju njihovo postojanja i svim drugima, uključujući i one koji su u stanju da vide ono što organski portali nisu u stanju da vide. U materijalnom svetu, gde su organski portali u svom Prirodnom Elementu, a Ljudi s Dušom NISU, sa “organoportalskom naukom” koja povlači granice između onoga što je istina a šta nije, ne postoji mesto za jednu Višu oblast postojanja.  Tako nešto je “nemoguće” u poređenju sa “istinama” materijalizma koje same sebe dokazuju i kako se one doživljavaju na svim nivoima, od strane organskih portala. Jedan naučnik koji je organski portal, vezan je za materijalističko objašnjavanje funkcionisanja univerzuma, jer je to sve od onoga što on može da zna i što je on u stanju da vidi. To je pogotovo jasno ako pogledamo samo pitanje svesti. Odgovori na to pitanje govore nam mnogo toga. Očevidna sposobnost ljudi da budu “samo-svesni” i samo pitanje svesti je ono što je oduvek zadavalo glavobolju filozofima, psiholozima, naučnicima - i običnom čoveku, takođe. Danas, više nego ikad pre, svest predstavlja jedan od najkomplikovanijih problema za nauku. To je i problem koji odražava našu istinsku prirodu kao i naš odnost prema realnosti. Zapadna kultura se do sada srela sa mnogim teorijama koje su pokušale da objasne samu suštinu ljudske svesti. Većina njih mogla bi se svrstati u dve kategorije ili “misaone škole” tj. materijalistički, Darvinistički evolutivni/”najači opstaju” pristup, koji promoviše teoriju da je um/svest jedan epifenomen koji se nalazi na vrhu materijalnog postojanja. S njihove tačke gledišta mozak je jedan kompjuter, sa neuronima i sinapsama koje imaju ulogu prekidača, dok svest “proizilazi” iz svega toga kao jedno delo određenih i kompleksnih kompjutacija. S druge strane, imamo i misaone škole koje malo više naginju “spiritualnom” pogledu na stvari, koje smatraju ovu prvu teoriju neadekvatnom u smislu objašnjenja ovog fenomena. (U mnogim slučajevima razna religiozna učenja i discipline su ono što je  pokretačka snaga tih škola.) Oni mahom promovišu jedan koncept u smislu da jedan spirit eterične prirode naseljava naše telo/um i da se on izražava u obliku naše svesti, a to je i fundamentalni aspekt života. Postoje i druge škole čija se učenja sastoje od mešavine jednog i drugog. Sada ćemo pogledati ko su oni koji zagovaraju jednu a ko drugu teoriju. U prvom kampu nalazimo raznorazne naučnike kao i mnoge sa doktorskim titulama u raznim granama kao što su npr. Edelman i njegov “neuralni Darvinizam” i “memesi” Dennet-a i Dawkins-a. U drugom kampu nalazimo new-age gurue, neke pisce i respektne naučnike kao što je David Chalmers, kao i crkvu i mnoge varijacije na temu hrišćanstva. Tu možemo videti kako se mnogi “organoportalski” koncepti koriste kako bi se izvitoperile duhovne istine. Takođe, tu možemo videti i kako mnogi organski portali imitiraju ljudska bića sa individualnom dušom u njihovoj “potrazi za duhovnim”, promovišući fundamentalno iskrivljene teorije i ideje koje su u svom temelju pogrešne zato što su one u svojoj suštini samo “imitacije” jedne istinske stvari, koju organski portali po samoj svojoj prirodi ne mogu ispravno percipirati. Zapanjujuće je to što, prema nedavno objavljenim podacima, 50% od svih objavljenih radova na području medicine i nauke, objavljeno je od strane jedne male grupe akademika koja predstavlja nekih 6% njihovog totalnog broja. Ako uzmemo u obzir da je naša realnost uveliko izmanipulisana, onda bi logičan korak u ostvarenju kontrole nad naučnim svetom bio taj da se osigura se me među njima nađe što više onih koji promovišu poglede i stavove koji odgovaraju određenom planu.

Isto to važi i na području duhovnosti i ezoterike. OPS entiteti iz 4D se brinu o tome da organski portali dominiraju u religijama, duhovnim konceptima kao i u skoro celom metafizičkom “svetu,” kako bi se “ovce lakše držale u toru.”    Tu se radi o jednoj zaista perfektnoj strategiji kojom se obezbeđuje da sve glavne pozicije zauzmu organski portali, što onda osigurava kontrolorima da  mirno spavaju znajući da će sve zvanične teorije i istraživački radovi definitivno imati materijalističke i bez-duhovne nijanse, i tako stalno promovisati temu darvinistički evoluiranog “majmuna koji visi na komadu stene koja se obrće u kosmosu.” Samim tim, sva ona nestašna ljudska bića sa individualnom dušom, zadržaće se u “začaranom” stanju, kao rezultat ovakvih “magijskih vradžbina.” 

Richard Dawkins je jedan od onih koji su izbili na vrh, noseći sa sobom relativno mnogo zobi za šiljenje. Richard Dawkins, je razvio teoriju da su ljudi metoda koju su geni razvili da bi sami sebe propagirali. Dok je razvijao ovu svoju teoriju, Richard je još 1976.g. iskovao i jedan novi pojam – “meme,” što mu je bilo potrebno za validaciju ove njegove gorenavedene ideje, tj. da je svest jedna obična funkcija grupa ideja ili koncepata u našim umovima.  Međutim, ono što se razlikuje, to je da ova njegova interpetacija ne podrazumjeva nikakvu “mašinu” koja skuplja i organizuje podatke pa onda poduzima neku unapred određenu i na njima baziranu akciju. Prema njemu, ti “memesi” su veoma ratoborni i ponašaju se slično virusima. Oni napadaju ljudski um (individualno i masovno) a onda se međusobom nateču za dominirajuću funkciju, a odatle i za sam svoj opstanak na plodnom tlu, koje je u ovom slučaju čovekov nervi sistem. Rečima Dr Susan Blakmore (još jedan od zvaničnih promotera “meme teorije”): Memesi su ideje, veštine, navike, priče ili inovacije, koji prelaze sa čoveka na čoveka putem imitacije. Isto kao i geni, oni se međusobom nateču kako bih ih se kopiralo, međutim, za razliku od gena, njihovo natecanje je za mesto u našoj memoriji, i za šansu da se pojave u knjigama, magazinima ili na televiziji. Oni koji su opstali u toj igri, to su oni koje mi vidimo oko nas. Isto kao što su i geni stvorili naša tijela, tako su i memesi stvorili naše umove i kulturu. Ovo objašnjava, kaže ta teorija, i našu neizlečivu religioznu prirodu, naše neobične oblike kooperacije i altruizma, naše korištenje jezikom i našu sposobnost da nadvladamo naše gene kontrolom rađanja i genetičkim inženjeringom. Mi ljudi, sami na ovoj planeti, mi smo memes-mašine. Pojam ‘meme’ stvorio je Richard Dawkins, 1976.g., i objavio to u svojoj knjizi The Selfish Gene (Sebični Gen, prim. prev.) Sama svrha te knjige bila je da se obasni moć i opšteobuhvatnost velikog darvinističkog otkrovenja. Ono što je Darvin uvideo, to je da jedan obični bezumni proces može da bude odgovoran za celu evoluciju, -- bez dizajnera. Ako postoje raznovrsna stvorenja i samo neka od njih opstanu, i ako oni koji su opstali prenesu na svoje potomstvo bilo šta od onoga što im je pomoglo da opstanu,  onda iduća generacija mora da bude bolje adaptirana od prošle, -- i tako se taj proces stalno odvija. Malo modernijim pojmovima izraženo, ako imamo varijaciju, nasleđe i selekciju, onda moramo da imamo i ono što je filozof Dan Dennett izrazio kao "Dizajn iz Haosa bez pomoći Uma". I taj neumoljivi proces se tako odvija u svemu što se kopira – a ne samo genima.

Dan Dennett je rekao u vezi memesa i virusa sledeće: Dawkins naglašava da na memese takođe možemo gledati kao i na parazite. U stvari, oni su nešto što je sličnije najobičnijem virusu, nego nekom crvu. Memesi bi trebali biti analogni genima, replicirajući entiteti kulturalnih medija, međutim, oni su takođe domaćini ili vozila, ili fenotipi; oni su kao ne-potpuno-goli geni.  Oni su kao virusi (Dawkins, 1993). Isto kao i kod virusa, kod njih postoji jedna fenotip/genotip razlika, ali veoma mala. U svojoj suštini, virus je samo jedan lanac od DNA (ili RNA) koji ima svoj stav. Isto tako, i jedan meme je jedan paket-informacija (informacija, ne i vozilo) koji ima svoj stav—sa određenom fenotipskom odećom, koja ima jedno diferencijalno svojstvo u tom svetu, koje utiće na šanse za njihovu replikaciju. Dan Dennett je jedan od najtvrdokornijih zagovornika teorije “um kao program”, iako po Dennett-ovoj teoriji um nije jedan program nego jedna zbirka veoma jednostavnih programa od koji svaki odlično obavlja jednu određenu stvar. Ovo je dobro obrađeno u njegovoj knjizi Consciousness Explained (Objašnjena Svijest). Dennett tvrdi da ta zbirka programa odaje utisak jedinstva to jest čovekovog “bića” ali da to biće ne postoji kao neko jedinstvo. Dennett nam ovde daje jedan veoma tačan opis načina na koji radi um kod jednog organskog portala. To je i način kako funkcioniše um jednog Eksternog Čoveka, tj. čoveka sa individualnom dušom koji nije započeo sa radom na izgradnji magnetnog centra koji bi mu onda omogućio dovođenje u ravnotežu i fuziju njegova tri donja centra i uspostavljanje jedne trajne veze sa njegovim višim centrima.  
Moravjev piše: Kada upitamo nekoga ko živi pod stalnim pritiskom savremenog života da okrene svoju mentalnu viziju prema sebi samom, on će nam verovatno odgovoriti kako nema dovoljno vremena za poduzimnanje takvih aktivnosti...

Ako se on i složi s tim, u većini slučajeva reći će nam kako ne vidi ništa: Magla; Tama. U nešto manje slučajeva, posmatrač će reći kako on percipira nešto što nije u stanju da definiše, jer se to stalno menja. Ova poslednja opservacija je tačna. Sve se u stvari neprestano menja unutar nas. Jedan mali vanjski šok, s kojim se slagali ili ne, sretne ili nesretne prirode, je dovoljan da prouzrokuje prilično drugačiji izgled naše unutrašnje sadržine. Ako pratimo ovu internu opservaciju ili introspekciju, bez ikakvih predrasuda, uskoro ćemo primetiti kako to naše “Ja” na koje smo mi toliko ponositi, nije uvek jedno te isto biće: to “Ja” se menja. Kako nam taj utisak postaje sve jasniji, tako postajemo i svesniji da u nama ne živi samo to jedno biće, nego nekoliko njih od kojih svako ima svoje vlastite ukuse, svoje vlastite težnje i svako od njih pokušava da zadovolji svoje vlastite prohteve. Ako nastavimo sa ovim istraživanjem, uskoro ćemo biti u stanju da razlikujemo tri struje u tom neprestanom toku života: struju vegetativnog života instikata, da tako kažemo; struju životinjskog života osećanja; i na kraju, onu struju ljudskog života u pravom smislu te reči, za koju su karakteristični misli i govor. To je kao da se unutar nas nalaze tri bića, sva tri međusobno isprepletena na jedan neverovatan način. Tako bi trebali i da priznamo važnost introspekcije kao jedne metode za praktičan rad koji nam omogućuje da upoznamo sebe i da uđemo u same sebe. Unutrašnja sadržina čoveka analogna je jednoj vazni punoj železnih parčića koji čine jednu mešavinu čije je stanje rezultat mehaničkih aktivnosti. Svaki vanjski udar koji je nanesen vazni prouzrokuje pomeranje železnih parčića. Tako realni život ostaje skriven od ljudskog bića zbog stalnih promena koje se dešavaju u njegovom unutrašnjem životu. Čak i tom slučaju, kako ćemo videti kasnije, ta besmislena i opasna situacija može da se promeni na jedan pozitivan način. Međutim, to zahteva rad; jedan savestan i neprekidan napor. Introspekcija, kad se neumorno sprovodi, dovodi do povećane unutarnje senzibilnosti. Ta pojačana senzibilnost nadalje intenzivira amplitudu i frekvenciju kretanja kad god se železni parčići uznemire. Kao rezultat toga, udari koji prethodno nisu bili ni primećivani, sada će uzrokovati snažne reakcije. To kretanje, zbog ove stalne amplifikacije može da prouzrokuje trenje između železnih parčića toliko intenzivno da jednog dana možemo da osetimo kako se unutar nas pali jedna vatra. Ta vatra ne sme da ostane na par bezopasnih plamičaka. Niti je dovoljno da ona samo pospano tinja ispod pepela. Jedna živa i rasplamsana vatra mora stalno da se održava uz pomoć naše volje da kultivišemo senzitivnost. Ako ona nastavi da gori na takav način, naše stanje će se promeniti: toplota tog plamena počeće da uzrokuje jedan proces fuzije unutar nas. Nakon te tačke ona unutrašnja sadržina neće se više ponašati kao gomila železnih parčića: ona će se pretvoriti u jedan železni blok. Nakon toga svi dalji udari neće biti više u stanju da uzrokuju unutrašnje promene u čoveku kao što su to pre bili. Kad čovek dosegne tu tačku, on će dobiti jednu čvrstinu; on će ostati on, bez obzira na sve izazove koje mu život može doneti. Tako, sa ezoterične tačke gledišta možemo videti da je tačna tvrdnja kako ne postoji jedno jedinstveno Ja. Međutim, mi ćemo otići malo dalje nego što je to učinio Dennett. Mi držimo da postoji mogućnost da čovek stvori to permanentno “Ja” i da otprilike 50% populacije na ovoj planeti u ovom momentu stvarno poseduje latentne elemente uz pomoć kojih je to moguće ostvariti. Rad na tome podrazumeva postajanje svesnim naših aktivnosti i reakcija kao i iznošenje na površinu naših “programa” tako da možemo dokučiti ono što leži iza, ono što je sakriveno od strane mnogih malih “ja,” a to je jedno naše istinsko, jedinstveno “Ja”. Da bi dalje mogli nastaviti sa objašnjavanjem načina rada organo-portalskih naučnih umova, posvetićemo malo pažnje jednom istraživaćkom projektu od strane Francis Heylighen-a, profesora na briselskom univezitetu Free University i editoru the Principia Cybernetica Project, “Internacionalna organizacija za kolaborativni razvoj evolucionarno-sistemičke filozofije”. U svom pokušaju da nas ubedi u svoju “mašinsku” teoriju ljudskog uma, on nam daje jedan lep opis uma i same prirode organskih portala.
U “Is there a Hard Problem of Consciousness” on piše: Prvi čovekovi utisci ili qualia su u svojoj suštini subjektivne prirode, lična osećanja ili iskustva koja svako od nas ima (npr. osećanje “crvenila”  ili “hladnoće”), i koja ne mogu biti opisana rečima, formulama, programima ili nekim objektivnim primerima. Prema nekim teoretičarima svesti kao što je David Chalmers, jedan agent bez takvih qualia bio bi samo jedan običan “zombi”, tj. stvorenje koje bi se ponašalo i komuniciralo isto kao i jedno ljudsko biće, ali kojem bi istovremeno nedostajali najvažniji delovi svesti. To istraživanje “teškog problema” se onda sastoji u elucidaciji same prirode prvog čovekovog utiska. Mi verujemo da je ovaj pristup u svoj suštini pogrešan. Ako se ponašanje jednog hipotetičnog zombija u svakom respektu ne razlikuje od ponašanja čoveka sa svešću, onda na osnovu tog principa nerazlikovanja identiteta možemo slobodno zaključiti da zombiji takođe imaju svest. Kako ćemo drugačije znati da ljudi oko nas nisu zombiji ? Mi pretpostavljamo da i oni imaju svesno doživljavanje slično kao i mi, zato sto se oni i u svakom drugom respektu ponašaju slično nama.
Međutim, ako bi vi jedno ovakvo rezonovanje zaozbiljno uzeli, onda možete početi patiti od fantazije u kojoj se jedino vi osećate realnom i svesnom osobom u ovome svetu, dok su svi drugi samo sofisticirane mašine koje se pretvaraju da su slične vama.
Da li ste ikada imali jednu takvu “fantaziju” da je ovaj svet pun zombija? Pa, pogodite šta, to nije nikakva fantazija. Pola ljudi na ovoj planeti su upravo to: “sofisticirane mašine koje se pretvaraju da su slične vama”. Taj pojam “agenta” (sećamo li se filma Matrix?) kojeg on ovde koristi upravo i odgovara karakteristikama tih programiranih bića, “bilo da su ona sačinjena od krvi i mesa ili silikonskih čipova”… On dalje nastavlja: Agenti ne doživljavaju ovaj svet kao neki bezlični, objektivni posmatrači sa strane, koji pokušavaju da interno predstavljaju ovaj svet onakvim kakav on jeste, nezavisno od njih samih. Za jednog agenta osećajnost ima nekog svrhovitog značaja samo u onom stepenu u kome je ona povezana sa ostvarenjem agentovih ciljeva, što u suštini znači, sa onim što je bitno za agentov individualni opstanak.  Heylighen ovde opisuje um predatora. To je začuđujuće blizu upravo onome načinu ponašanja i razmišljanja jednog psihopate što nam je Checkely predstavio u knjizi “The Mask of Sanity”. (…)Ovde smo mogli da vidimo i kako organski portali vide same sebe. Da li su ili ne ove individue koje smo pomenuli stvarno organski portali, to nije ni bitno. Oni mogu biti i ljudi sa individualnom dušom koji još uvek nisu u stanju da vide iza laži Ličnosti. Sve dok se to ne dogodi, ljudi sa individualnom dušom funkcionisaće i videće ovaj svet i sebe, kao da su i oni sami organski portali. Međutim, jasno je to da je ovakav jedan način “objašnjavanja” svesti ograničen i da on objašnjava samo onaj oblik svesti koji se manifestuje kod Ličnosti – eksternog (ili vanjskog) čoveka.  On može opisati funkcionisanje jednog organskog portala ili vanjskog čoveka; međutim, on ne može istinski predstaviti stanje svesti čoveka-tragaoca koji je otpočeo sa radom na fuziji kako bi pripremio jedno “sedište” za svoju dušu. Sada ćemo posvetiti malo pažnje pitanju kreativnosti.
Videli smo da organski portali uče uz pomoć imitacije. Teorija o memesima takođe zagovara da se memesi rasprostiru jednim procesom imitacije. Takođe i da su sva umetnička dela, knjige, muzika, naučne ideje, svi oblici “stvaranja,” samo jedno obično rasprostiranje memesa. Jedan “stvaralac” je znači neko ko prikuplja memese i nalazi nove načine njihovog sastavljanja, aranžiranja i re-aranžiranja. Međutim, ništa se nikada stvarno ne “stvara”. To je zbog toga što je centar za kretanje kod organskih portala, nesposoban da crpi energiju iz višeg emocionalnog i višeg intelektualnog centra, jer oni kod njih ne postoje. Njihova kreativnost u obliku “ljubavi” je ograničena u svom funkcionisanju samo na telesnu ljubav. Moravjev piše: Veoma je važno da zapamtimo da – osim, naravno, kod adamičnog čoveka, - svako stvorenje koje učestvuje u organskom Životu na Zemlji, imalo ono samo jedan centar u svojoj psihi, dva ili tri kao što je slučaj kod čoveka VI-tog dana [organskog portala], ima samo jedan viši centar. Na hilijazmičkom nivou, seksualni centar je analogan višem emocionalnom i višem intelektualnom centru, jer je on po svojoj prirodi i strukturi jedna celina, što znači, nedeljiv. Osim u slučaju kada je njegova energija uzurpirana od strane ona tri centra Ličnosti, seksualni centar u svojoj direktnoj funkciji, koja je tjlesna ljubav, ima jedan cilj koji je jasno definisan rijima: Budi plodan i razmnožavaj se. Drugim rečima, kod jednog zdravog organizma, ovaj centar, slično kao viši emotivni i viši intelektualni centri, ne poznaje ni sumnju, ni oklevanje, ni tugu, što je skroz suprotno onome što je čest slučaj sa ona tri niža centra.…. (Gnosis, Knjiga III, str. 143.)
Ova specijalna funkcija seksualnog centra kod ljudi sa individualnom dušom pojašnjena je od strane K’s: P: Da li energija kojom se napajaju ljudska bića s dušom, dolazi iz nekog sličnog bazena, koji bi mogao biti označen kao npr. “ljudski duhovni bazen”?         

O: Ne – ona dolazi iz tzv. seksualnog centra koji je istovremeno i jedan viši centar kreativne energije. Za vreme sna, emocionalni centar koji tada nije blokiran od strane nižeg intelektualnog centra i centra za kretanje, transducira energiju iz seksualnog centra. To je takođe vreme kada se viši emocionalni i intelektulani centri mogu odmoriti od "iscrpljenja" do kojeg dolazi prilikom interakcije nižih centara sa onim dosadnim organskim portalima, koje ti niži centri veoma vole. Samo to bi već bilo dovoljno da se uoči jedna razlika. Tada je, takođe, energija seksualnog centra mnogo pristupačnija drugim višim centrima.
P: Odakle taj tzv. “seksualni centar” dobija SVOJU energiju?     
O: Seksualni centar je u direktnoj vezi sa 7-mim denzitetom u svojoj  “ženskoj” kreativnoj misaonoj formi od - "Tebe, Ja Volim." To je tzv.  “Božji izdisaj,” koji oslobađa od konstrikcije. Pulsiranje. Nestabilni Gravitacioni Talasi.

Istinska kreativnost dolazi uz pomoć veze sa “7-mim denzitetom u svojoj ženskoj stvaralačkoj misaonoj formi – ‘Tebe, Ja Volim’’’ i u konjugaciji sa višim emotivnim i višim intelektualnim centrima.

Tako je ljudsko biće sa individualnom dušom u stanju da “stvara” u smislu manifestovanja nečeg novog, uz pomoć svojih misli i svoje veze sa 7-mim denzitetom. To je jedan duboki duhovni akt koji nas direktno veže sa “Stvoriteljem,” odnosno sa – Jednim.    
Kada jedan organski portal pokušava da definiše ovaj ovaj istinski stvaralački impuls, on obavezno zapada u zonu meme-teorije, odnosno, imitacije. Da pogledamo sada kako Dennett opisuje jedan stvaralački akt: To je jedan novi način razmišljanja o idejama. To je takođe, a nadam se da ću vam to i pokazati, i jedan lep način, međutim, perspektiva koju na kraju dobijamo može nas uznemiriti pa i zaprepastiti. Mi to možemo objasniti uz pomoć ovog slogana: Jedan nučni istraživać je samo jedan način na koji jedna biblioteka stvara drugu biblioteku.
Ne znam u vezi vas, ali ni u kom slučaju me ne privlači teorija u kojoj se moj um može porediti sa goveđom balegom u kojoj cvetaju i rastu larve ideja drugih ljudi, pre nego što pošalju kopije samih sebe u neku informativnu dijasporu. Tom teorijom kao da se pokušava orobiti moj um od važnosti svoje uloge, kako pisca, tako i kritičara. Ko onda, prema toj teoriji, igra glavnu ulogu—mi ili naši memesi?
Naravno, odgovor na ovo pitanje nije nimalo lagan. Mi bi voleli da mislimo o sebi kao o stvaraocima ideja, da smo mi ti koji njima vladamo i manipulišemo prema našem nahođenju. Isto tako i da ih prosuđujemo sa jedne nezavisne tačke gledišta. Međutim, čak i ako je to jedan naš ideal, svesni smo da je to veoma retko ili nikada jedna realnost, čak kad su u pitanju i najkreativniji umovi. To je i Mocart jednom prilikom, kad je govorio na tu temu, ovako objasnio: “Kada se lepo osećam i kada sam veoma raspoložen, ili kada se vozim ili izađem u šetnju nakon jednog dobrog obroka, ili u noći kad ne mogu da spavam, misli navaljuju u moj um toliko lagano kako neko samo poželeti može. Odakle i kako one stižu? Ja to ne znam i ja nemam nikakve veze s tim. One koje mi se svide, ja zadržim u svojoj glavi i pevušim ih; tj. bar mi drugi kažu da ja to tako činim.” Mozart is in good company(Mocart je u dobrom društvu). Redak je onaj pisac koji negira da njegovi likovi “sami od sebe ne ožive i onda počnu da žive svojim životom”; mnogi slikari ne ustežu se da priznaju kako njihova dela ponekad sama “preuzmu četkicu” i slikaju sama sebe, a i neki pesnici često ponizno priznavaju kako su oni samo sluge ideja koje vrve u njihovoj glavi, ali ne i njihovi vlasnici. Svi mi možemo citirati neke neželjene i nedobrodošle memese koji se stalno motaju u našim glavama. Hajde da vidimo “odakle bi te kreativne ideje mogle da potiču?” Kod jednog Eksternog Čoveka, tj. čoveka sa individualnom dušom koji tek treba da započne sa radom na formiranju jednog magnetnog centra, postoji jedna veza, iako skrivena iza jednog vela, sa njegovim višim centrima. S obzirom na taj veo, ideje/misli koje uspeju da se probiju kroz njega, čine se kao da su se “niotkuda pojavile”. One u samoj svojoj suštini mogu da budu i istinski kreativni akti, međutim, Ličnost toga nije svesna. Pojava nekog memesa u umu jednog organskog portala možda se takođe može doživeti tako kao da se on “niotkuda pojavio,” ali on u ovom slučaju nije morao da prođe ni kroz kakav veo, s obzirom da kod njega ne postoji nikakav veo kojeg treba “probiti” kao ni viši centri koji te ideje mogu kultivisati. Iz razloga što jedan organski portal kao i čovek sa individualnom dušom koji još nije započeo sa ezoteričnim radom, raspoznaju iste površinske crte jednog doživljaja – jednog “kreativnog akta” – oni veoma lako mogu da previde i njegovu kreativnu komponentu, i tako ga zamene sa jednom najobičnijom propagacijom memesa. Tako, “kreacija”, naša veza sa “7-mim denzitetom u svojoj ‘femininskoj’ kreativnoj formi ‘Tebe, Ja Volim’’’, reducirana je na jednu najobičniju imitaciju i ispražnjena od svog sadržaja, odnosno, - izražaja Ljubavi. Ako svaki stvaralački akt predstavlja jedno izražavanje Ljubavi, a svaki akt imitacije to nije, onda možemo jasno videti kako mi trenutno živimo u jednom svetu bez Ljubavi.

Identifikacija Organskih Portala

 Nakon što smo došli do spoznaje da na ovoj planeti živi oko 3 milijarde organskih portala, između članova Quantum Future School došlo je i do diskusije na temu “kako ih mi možemo prepoznati?” To nije nimalo lako s obzirom da je njihov primarni talent - oponašanje tj. mimikrija. Kako smo već prethodno videli, oni počinju svoj proces razvoja individualnih duša uz pomoć imitacije. Tako je ta njihova sposobnost imitacije istovremeno postala i jedan integralni deo njihovog karaktera. Da bi napredovali, oni moraju biti veoma dobri u tome. To implicira da su “najbolji” organski portali oni koji su u stanju najbolje da se pretvaraju kako imaju dušu.

Međutim, u unutrašnjoj građi jednog organskog portala nedostaju viši centri, tako da oni imaju tri niža centra koji formiraju njihovu ličnost, tj. “Ja” sastavljeno od mnogih malih “Ja,” i “Ja” svog tela, i jedan seksualni centar koji je odsećen od drugih viših centara. S tim u vezi pogledaćemo koje nam indikacije daje Moravjev, kako bi bili u stanju da razumemo važnost jednog proučavanja unutrašnje dinamike kod čoveka i njene veze sa odvajanjem “žita” od “kukolja”.          

Adamični čovek koji ima jednu nejasnu svesnost o postojanju svog istinskog ‘Ja’ otkriva da je to ujedno i izvor jednog unutrašnjeg konflikta kojeg on ne može rešiti na jednoj čisto ljudskoj ravni. Taj konflikt postaje još žešći onog momenta kada on aktivno otpočne sa radom na ezoteričkom polju. Upravo tada on počinje da slabi i tako postaje žrtva nesigurnosti, sumnje i nepoverenja u samog sebe, jer Put koji vodi ka istini uvek prolazi kroz sumnjičavost i nedoumice. Radeći na ovom poslu, videli smo kako se u mnogim prilikama od adamičnog čoveka očekuje jedan veliki trud i supernapor kako bi, nakon što je spoznao svoju poziciju u životu, odlučno prešao preko Prvog Praga i nastavio dalje da se penje stepenicama kako bi dosegao i prešao Drugi Prag, koji ujedno obećava i njegovo Iskupljenje. (Gnosis, Knjiga III, str. 131-132)  Tako, prva indikacija jednog organskog portala je nedostatak jednog “unutrašnjeg konflikta i sumnje koja iz njega proizilazi.” Postoje ljudi koji nikada ne sumnjaju u ono što misle ili u ono što im je rečeno ili u ono u što su izabrali da veruju. Bez obzira na sve okolnosti, padove i nezgode ti ljudi nikada ne dovode u pitanje svoje stavove i ponašanje, kao ni sam sistem. Koliko vas je došlo na ovaj vebsajt zbog osećaja jednog unutrašnjeg konflikta i intuitivne sumnje u zvaničnu verziju realnosti u kojoj živimo? Morpheus, jedan od glavnih likova filma The Matrix veoma lepo je izrazio to ovako: “Ti si ovde jer ti znaš nešto……”

Kod organskih portala jedna takva vrsta unutrašnjeg konflikta ne postoji. Oni ne reaguju na one činjenice koje ukazuju na to da u životu ima nešto mnogo više od jedne obične materijalne egzistencije. Međutim, ukoliko je jedan organski portal ipak zaokupljen tom vrstom sumnje, on može imati neku vrstu “unutrašnjeg konflikta” koja je bazirana na Ličnosti. Moravjev objašnjava to ovako: Pre-adamični ljudi nisu podložni tim napadima duševne patnje i tim stalnim unutrašnjim konfliktima; ne da oni žive u nekom perfektnom miru, ili da nisu nikad zaokupljeni nekim konfliktom, - daleko od toga – međutim, u većini slučajeva ti njihovi konflikti odigravaju se u unutrašnjosti njihove Ličnosti, između različitih grupa malih ‘Ja’ koje uzrokuju te konflikte. Kao rezultat toga, tu se radi o konfliktima tipa jedne obične psihoze, koji se obično rešavaju uz pomoć neke vrste kompromisa. Oni mnogo žešći konflikti, koji se odigravaju kod pre-adamičnih ljudi, odvijaju se između ‘Ja’ Ličnosti i ‘Ja’ tela. Mi smo to već naširoko diskutovali u drugom delu knjige Gnosis, naglašavajući činjenicu da ‘ja’ tela obično pobeđuje slabu i stalno promenljivu Ličnost, koja kapitulira bez mnogo borbe kad god se radi o zadovoljenju stomaka ili seksualnih apetita. Opravdanja za to često se traže u parolama tipa “ponašaj se kao i svi ostali,”  ili u jednom lavirintu paradoksalnih isprika koje predstavljaju jedno obično laganje samog sebe. (Gnosis, Knjiga III, st. 132) Unutrašnji konflikti kod organskih portala nisu u relaciji sa svetom u smislu neke fundamentalne uloge njegovog “Bivstvovanja” u ovom svetu. Oni ne mogu biti preokupirani takvim pitanjima s obzirom da ona nastaju na osnovu uticaja istinskog ‘Ja’. Do kontradikcije između jednog organskog portala i njegovog “Bivstvovanja” u ovome svetu ne može da dođe jer on kompletno i stvarno pripada ovome svetu i upravo je on taj koji predstavlja odraz njegovog materijalnog aspekta. Međutim, ljudi sa individualnom dušom su drugačiji, s obzirom da su oni “pali” u ovaj svet (“ispali” iz “raja”) a istovremeno su zadržali pamćenje iz viših svetova koje im dolazi preko njihovog istinskog “Ja.” Ta tenzija između tog “podsetnika” o njegovoj pravoj prirodi koji stiže od istinskog “Ja” i njegove srozane Ličnosti je ono što stvara jedan potencijal za rad na ezoteričnom polju i što stvara jedno pogodno tlo za zagrevanje retorte, kada ovo dvoje stupe u sukob. [Upravo taj konflikt je opisan u raznim alhemičarskim tekstovima, kao i u pričama o iskušenjima na koje nailaze vitezovi koji se nalaze u potrazi za “Svetim Gralom”.] Međutim, taj unutrašnji konflikt adamičnog čoveka, koji često započinje sa radom na ezoteričnom polju tek kada dostigne poslednji stepen moralnog bankrotstva, ne može se razrešiti bilo kakvim kompromisom, s obzirom da u svesti istinskog ‘Ja’ od koje on i prima taj poziv, ne postoji mesto za jednu takvu soluciju. On ima u sebi jedno ustrojstvo koje se sastoji od cele njegove Ličnosti, zajedno sa ‘Ja’ tela, kome u mnogim slučajevima seksualni centar direktno ili indirektno nalaže šta da radi i koji često beži od glasa svesti tj. svog istinskog ‘Ja’. On se tada nalazi pred izborom ili da posluša svoje istinsko ‘Ja’ i tako trijumfuje nad samim sobom, ili da pobegne iz te nevidljive Bitke u jednu smirujuću i moćnu iluziju koja mu se nudi od strane života laganja samog sebe. U svakom slučaju, ukoliko on trijumfuje nad samim sobom, a to je ono što omogućuje adamičnom čoveku da razeši trenutni konflikt unutar samog sebe, to će zasigurno izmeniti i njegov odnos prema vanjskom životu.

U globalu govoreći, rezultat toga biće jedan konflikt sa onima koji su mu najbliži, ukoliko ga oni, korak po korak, ne prate u njegovoj ezoteričkoj evoluciji, što je veoma retko.  To ne mora da znači da mu njegovi dragi i bližnji žele neko zlo; naprotiv, u svakom slučaju, skoro uvek je njegovo lično dobro ono što oni imaju na pameti: taj konflikt se jednostavno rađa iz toga što oni imaju drugačiji koncept onoga što je stvarno a šta nije. Ako su oni koji se nalaze oko individue, koja je u pitanju, pre-adamični ljudi, oni se nikada neće složiti s njom, jer oni nisu u stanju da shvate prirodu cilja kojemu ona teži. Oni će automatski postati instrumenti Opšteg Zakona, koji osigurava da oni koji se nađu izvan linije zakona odmah budu vraćeni pod njegovu kapu. To je i razlog zašto ‘će čovekovi neprijatelji biti oni iz njegovog vlastitog domaćinstva.’ (Ibid.)  Mouravieff ovde opisuje situaciju u koju dolazi Tragalac, ali samo nagoveštava aktivnosti Kontrolnog Sistema pominjući “Opšti Zakon” ili “A” uticaje. U gorenavedenoj seansi Kasiopejci kažu: “Kontrolni Sistem će se truditi da ubaci čak još više ‘jedinki’ u život takve osobe.” Takođe, videli smo kako je prirodna uloga organskih portala uzurpirana od strane OPS entiteta iz 4D. To implicira da će se tu najviše koristiti problemi koji proistiću iz različitih koncepcija onoga šta je stvarno a šta ne, te da će oni bivati preuveličavani do najveće moguće mere, svesnim aktivnostima Kontrolora, dok se oni trude da se nahrane i spreće Tragaoca u njegovom kretanju Putem. Pre-adamični čovek ne može biti podložan unutrašnjim ili kućnim konfliktima ovakve vrste. On retko kada prima “B” uticaje. Čak ako on i ima neki neodređeni osećaj o njihovom postojanju, oni za njega predstavljaju samo jedan kuriozitet i nemaju nikakvu moć da mu zadaju brige kojima će on okupirati svoju psihu. Za njega, seksualni centar je taj koji je vrhovni vladar, bilo u svom direktnom obliku dejstva u formi telesne ljubavi, ili indirektnom, ‘psihološki’, tj. akcijom njegove psihe kojoj se njegova Ličnost podaje. Kao i kod adamičnog čovjeka, njegova Ličnost sadrži tri donja centra, ali to je i sve. Podednako nedovoljno razvijena i neuravnotežena, ali zaštićena od nevolja koje stižu kao rezultat provokacija od strane “B” uticaja, takva Ličnost živi i poslušno se ponaša prema komandama seksualnog centra. Ne postoji ništa u njemu što mu se može suprostaviti, što je poznato u modernom jeziku i kao temperament. U areni ‘vanjskog života’ u ljudskom društvu, gde dominiraju ‘A’ uticaji, ispostavlja se da je adamični čovjek koji je prešao Prvi Prag slabiji nego njegov pre-adamički suparnik…; a što je veća njegova snaga koju on stiće za vreme svog napredovanja na Stepeništu, utoliko je veća njegova slabost kod susreta sa (‘normalnim’) životom. (Gnosis, Book III pp. 132-133) Ovaj poslednji komentar nam daje neke naznake. Pre-adamično biće je u svojoj prirodnoj okolini na način na koji jedno adamično biće nije.  Ovaj svet sa svojim “A” uticajima je veoma privlačan. Aktivnost seksualnog centra traži gratifikaciju u ovom svetu koji je sve više i više seksualno naelektrisan uz pomoć medija i otvorenog izlaganja seksualne imidžerije. “Ja” tela, pod upravom svoja tri centra, može da ekzistira sasvim sretno na nivou bazične životinjske egzistencije, međutim, razvijanjem istinskog “Ja” u jednom procesu istovremenog aktiviranja viših centara, ono to nije u stanju. I u svemu tome, čovek bez individualne duše se ne oseća nimalo nelagodno, osim u slučaju da je zahvaćen procesom ispiranja mozga od strane Crkve, itd. koji je namjenjen za kontrolu ljudskih bića sa individualnom dušom. Ovde smo vidjeli takođe da jedan organski portal neće reagovati na “B uticaje” (koji su dokaz postojanja jednog višeg spiritualnog realiteta) ukoliko se sretne s njima u svom svakodnevnom životu nego će radije pokušati da ih odbaci što je moguće brže. Pitanje raspoznavanja organskih portala dovelo je do jedne šire diskusije između članova Quantum Future School.        

J: Ok, ali sigurno bi tu bilo mnogo više dokaza o tome u našoj interakciji sa ljudima, hoću da kažem, pa njih ima 3 milijarde!
L: Postoji mnogo dokaza. Međutim, mi smo programirani od strane ovog sistema kao i organskih portala, da ih ne vidimo ili da ih pogrešno tumačimo ili jednostavno, da odbijemo da verujemo u objektivne činjenice. Gledajući malo šire, činjenica je i to da nas oni nadvladavaju u našoj interakciji s njima. Dovoljno je samo pogledati u kakvom se stanju nalazi ovaj svet upravo sada. Oni su ti koji vode celi ovaj šou program. I zbog toga što se oni ponašaju i deluju kao “portali” za manipulaciju od strane OPS entiteta iz 4D – ono što sada vidimo u ovom našem svetu, to je upravo ono što 4D OPS i žele. I opet, moramo se podsetiti na ono što su nam Kasiopejci rekli: najbolji od njih su TOLIKO dobri da ih je praktično nemoguće prepoznati. A to je upravo ono što mi sada pokušavamo ovde da formulišemo: kako ih prepoznati??? Kako da prestanemo “igrati u istom kolu” s njima, da bi mogli sačuvati dovoljno energije za razvitak naše svesnosti, tako da budemo u stanju da bolje VIDIMO ono što je nevidljivo; i da možemo biti kolinearni sa onima koji vide...tako da i naše frekvencije mogu uzajamno i recipročno komutirati tako da bude dovoljno “kvasca” da nakvasa celu “veknu” u momentu “rascepa univerzuma,” što će onda usmeriti našu putanju prema 4D OPD realnosti. Ili se to bar tako čini.

H: Saznali smo da je “najbolje” organske portale veoma, veoma teško prepoznati, čak i nakon jednog dužeg proučavanja. Uzimajući ovo u obzir, to bi značilo da u socijalnim krugovima u kojima se većina nas kreće preovladavaju oni od njih koji su “bolji”. Ja pretpostavljam da su ljudi koji se nalaze u ovoj grupi prilično dobro obrazovani, da imaju pristup internetu, da redovno čitaju (upravo to nas danas razdvaja od većine drugih ljudi) a čitamo i stvari koje su mnogo sadržajnije od bilo koje novele tipa Danielle Steele. Mi verovatno takođe ne provodimo mnogo vremena sa ljudima koji žive ispred televizora. Tako, ukoliko se ljudi koji su oko nas isto tako ponašaju, mi onda mislimo da su i oni “slični nama." Međutim, šta ako uzmemo u obzir da su ljudi kao što su Dawkins i Sagan mogući organski portali? Šta bi to u njihovom svakodnevnom životu ukazivalo na to da su oni organski portali? Oni su oženjeni, imaju svoje porodice, žive živote koji prestavljaju jedan “model” za naše društvo. Da li upravo u tome nalazimo i jedan nagoveštaj? Naši “životni modeli” su najverovatnije krojeni po uzorku baziranom na “perfektom” životu jednog organskog portala. Tako kada pravimo poređenja, mi upoređujemo organske portale sa modelima organskih portala. Naravno, ovako nešto je teško za videti! Mi smo ugradili u sebe ovu bezdušnu organo-portalsku egzistenciju kao jednu “normu” kako se treba ponašati. Možda su ljudi sa dušom ti koje je puno lakše videti? Oni su ti koji se pokušavaju izdvojiti iz svega ovoga.                              

L: Da, upravo tako! Upravo sam opet čitala Cleckley-a pokušavajući da shvatim zašto on nikako nije mogao da razume o čemu se radi...on je koristio psihijatrijske modele i na osnovu njih pokušavao da utvrdi šta je to “pogrešno” kod psihopata...a ti modeli su u svojoj suštini pogrešni – jer su ih pravili organski portali! Nikakvo čudo što je jadni Checkley ludio pokušavajući da otkrije o čemu se tu radi. Prema svakom psihijatrijskom modelu – psihopate su najtrezvenije individue.  Prema njima, ljudi koji su paranoidni – čak i ako je sve ostalo u njihovom životu u redu – moraju da pate od jedne teške psihoze – čak i ako su stvari kojih se oni boje stvarno moguće, a ne apsurdne, pa čak i objašnjive na jedan logičan način. Vidite koliko mudro je celi ovaj sistem uspostavljen?  Sve je postavljeno tako, da se uspostavlja kao neopoziva činjenica, da se bilo ko, ko sugeriše mogućnost postojanja jedne “dublje” realnosti, automatski smatra ludim – ili pripadnikom nekog kulta – osobom koja pati od psihoze, halucinacija itd. Međutim, ti organski portali, tj. oni koji nisu defektni tako da se njihove mašine ne ponašaju u psihopatskom smislu, - u svojoj čvrstoj rešenosti da u ISTINSKU stvarnost može da spada samo ono što čovek može izmeriti i izvagati, istovremeno su i arbitri naše egzistencije. Šta su Kasiopejci rekli? OPS obožavaju fizički univerzum. Kod jedne takve orijentacije, sve ono što je bitno, to je – materija. I naravno, to poklonstvo materiji im ujedno i omogućava da oni na kraju i postanu ono što obožavaju...primarna materija. 
J: Tako, imamo 3 milijarde organskih portala koji su bazično slični psihopatama, nemaju u sebi istinska osećanja, intuiciju, niti su u stanju “da čitaju između redova,” nemaju u sebi jedan duhovni aspekt bića ali su jednostavno veoma dobri u oponašanju, odnosno, pretvaranju da poseduju te kvalitete i u svakom slučaju, s obzirom da nemaju one karakteristike koje su specifične za psihopate, nama je skoro nemoguće da ih prepoznamo?!   
L: Čini se da je tako. Mi smo neke od njih proučavali dok još nisu stigli dobro da pričvrste svoju “masku trezvenosti” (Mask of Sanity – Checkley).  Svoje interakcije s njima opisali smo u  Adventures Series  i drugde, što nas je i probudilo na jedan gadan način. Nakon određenog perioda primetili smo da se tu nalazi nešto mnogo dublje nego što je to samo jedno najobičnije laganje u lice, krađa i opšta duhovna korupcija koja se odvija na New-Age području. S obzirom da u našoj školi (QFS – prim. prev.) imamo i nekoliko kliničkih psihologa, proveli smo mnogo vremena u raznim diskusijama o mogućoj dinamici koja se tu odvija, što nas je na kraju navelo na pomisao u vezi  psihopatije. Naravno, ono što smo imali na raspolaganju bili su Hare-ovi radovi na temu psihopata u zatvorima. Međutim, sve je to bilo nepotpuno. Ono povremeno laganje krakteristično za njih, kojeg se oni nikada ne stide čak i kada su direktno uhvaćeni u laži, to je bila jedna od stvari koju smo tamo našli. Onda, ona kompletna “fabrikacija” njihove verzije ralnosti, takođe. Takođe je bilo evidentno da kod njih ne postoji nakava empatija,  - oni mogu proklamovati velike reči u vezi toga kako se trude da pomažu deci ili o nekim svojim drugim “filantropskim aktivnostima” i pružanju dobročinstava, a onda se iznenada okrenuti i upustiti se u zavereničke aktivnosti protiv nas. Prema ljudima koji odbiju da budu njihove žrtve, oni se ponašaju furiozno kao životinjski predatori kojima je ručak upravo pobegao sa tanjira. (…) Onda smo se prebacili na drugo područje istraživanja: Cleckley.  I on, stvarno, govori o onima koji nikada ne prelaze “preko linije” u društvenim pojmovima. Oni su veoma uspešni doktori, advokati, pa čak i psihijatri...  

Ono na šta sada sumnjamo je da tu postoji i jedan još skriveniji "sloj crvenog luka”: efikasni i spretni Organski Portali sa jednom PERFEKTNOM Maskom Trezvenosti. Ako prihvatimo kao istinito ono što Moravjev tvrdi, da organski portali imaju mogućnost da napreduju u svojoj vlastitoj evoluciji u sledećem ciklusu, te da pređu iz pre-adamičnog u adamičnog čoveka, i ako uzmemo u obzir da se ovaj sadašnji ciklus primiće svom kraju, onda postoji i sledeća mogućnost. Mi živimo u jednom periodu kada je određeni broj organskih portala dostigao stepen imitacije čoveka sa dušom u tolikoj meri da su postali toliko realistični, i toliko razvijeni, da se oni mogu vratiti ovamo jedino kao adamična bića. Oni ne mogu da nastave sa svojim daljim razvojem u okviru tela koje sada imaju. Ovo tera Tragaoca da razvije svoje sposobnosti razlučivanja i da ih stalno rafinira kako bi bolje “video” i one najfinije oblike manipulacije koja se dešava oko nas i kojoj smo mi izloženi. To će zagrejati “retortu” na jednu visoku temeraturu, što će na kraju stvoriti uslove i za ostvarenje slobode.

  Rezime
Sada ćemo pokušati da povežemo sve konce i da satkamo jednu tapiseriju koja će nam ilustrovati našu trenutnu situaciju. Kad smo “posegnuli rukom za zlatom,” tj. kad smo se odlučili da esperimentišemo sa materijalnim oblikom kreacije, naša ‘jedinka svesti’ se  odvojila od svog ‘božanskog stanja’ tj. jednog oblika 3D OPD egzistencije u jednoj vrsti “polu”- 4D ravni postojanja, koja je bila u harmoniji sa 4D OPD, i tako se obreli u OPS svetu 3-ćeg denziteta, koji je već bio nastanjen jednom antropoidnom rasom koja je služila kao organski portal, odnosno, most koji povezuje 2-gi Denzitet sa  3-ćim Denzitetom. Nakon tog “pada”, i gubitka svesnosti svoje veze sa višim centrima, rasa ljudi sa individualnom dušom nije se više ni počemu, spolja gledajući,  mogla razlikovati od antropoidne rase.  Oni su se razlikovali samo u posedovanju jednog potencijala za svoje ponovno vezivanje sa višim centrima uz pomoć razvitka tzv. magnetnog centra.  DNA koja je nekada bila u stanju da “ugnjezdi” te više centre, u međuvremenu je “spaljena” – iskopčana i raspršena po ćelijskoj unutrašnjosti. Međutim, mogućnost da se ona ponovo povrati nazad, još uvijek je ostala.

Ovaj OPS svet 3-ćeg denziteta u kome se Adamični čovek “probudio” nije bio njegova prirodna životna okolina. Ovo je jedan svet koji pripada antropoidima, ljudskim lutkama, mrtvima koji misle da su živi, svet organskih portala, svet materijalnog i materijalističkih objašnjenja egzistencije.  Ovo je farma kontrolisana od strane OPS entiteta iz 4D, sa koje oni sebi obezbjeđuju hranu. Ovo je svet tri niža centra i seksualnog centra, koji je ograničen na samo jednu ulogu prokreacije kroz telesnu ljubav. Ovo je svet organizovan na bazi gladi, seksa i straha. Jedna rasa ljudi sa individualnom dušom, obrela se u ovom svetu i postala deo njega seksualno/genetski se ukrštajući sa nativnom rasom sve dok se genetski fond nije potpuno izmešao. Sada su ove dve rase toliko izmešane da se pripadnici obe rase mogu naći i u sklopu jedne te iste porodice. I uz sve to, ti modeli koje su nas učili ili naterali da ih prihvatimo kao svoje, bazirani su na svojstvima organskih portala, “prirodnih” stanovnika ove oblasti postojanja. Tako su i ta materijalistička objašnjenja jedna ‘norma’.  Unutrašnji život organskog portala, odsećen od viših centara, je jedna ‘norma’. Zar nas onda treba čuditi to što živimo u jednom svetu koji je sve više i više “mehaničke” prirode, koji se odnosi prema ljudima kao prema ‘jedinkama’, gde je “kreativnost” samo jedna replikacija postojećih ideja na produkcionoj traci, gdje su “franšize” i patentiranja veoma bitna stvar u ekonomskom svetu, gde je demokratija povremeno ispunjavanje upitnika sa dve ili više mogućnosti između koji čovek može da bira a ne neko kreativno učešće individua u organizaciji njihovog života, gde se ljudi koji “vide” druga bića i svetove proglašavaju mentalnim bolesnicima i zatvaraju u psihijatrijske ustanove, gde se kultura sastoji od bezbrojnih kopija jednog te istog proizvoda sa sitnim izmenama kako bi se prevarilo potrošaća u smislu da se tu radi o nečemu “novom” i “revolucionarnom”. I tako dalje, i tako dalje… I sve je tako organizovano kako bi VAS sprečilo u tome da napredujete, da bi VAS zbunilo, da bi se VI brinuli za vašeg muža, ženu, decu ili prijatelje koji su izvan vaših mogućnosti za “spašavanje” zato što se njih ne može “spasiti” – oni su u svojoj osnovi drugačiji od vas, oni ne poseduju DNA koja im može omogućiti da “ugnjezde” dušu i tako budu u stanju da razumeju mogućnost postojanja jednog višeg oblika života. Što je još gore, oni vam crpe vašu vitalnu energiju i tako vam ne dozvoljavaju da dođete u priliku da razvijete vaš magnetni centar, dok ta energija koju vam oni crpe na kraju završava u OPS realitetu 4-tog denziteta. On je ta koja hrani i održava ovaj Matriks. U ovim interakcijama vi niste ništa drugo do jedna baterija, dok organski portali služe kao “kablovi” koji izvlače energiju iz vas i sprovode je u 4D. Vama je ta energija potrebna za vaš napredak. Ona je vaša i vaše je pravo da je zadržite za sebe. Međutim, da bi to ostvarili, vi morate prestati sa svojim “plesom smrti” sa Organskim Portalima u svom životu.  
Laura je naglasila važnost svega ovoga u jednoj svojoj poruci članovima Quantum Future School.
Q: Na osnovu ovoga što je rečeno, čini mi se da je mnogo lakše naučiti prepoznati “ljude sa dušom” nego pokušavati sa otkrivanjem organskih portala. Naravno, sve to nadalje komplikuje  i činjenica da takođe postoje i ljudi koji imaju (‘negativni’) OPS naboj duše i koji su takođe kandidati da kao takvi pređu u 4D, isto tako i da kandidati za 4D OPD opciju često mogu da urade nešto što bi se moglo protumačiti kao OPS.  

L: Da. Mi možemo pretpostaviti da su ljudi sa dušom ti koji na neki način “pate”. Neki od njih, koji najviše pate, mogu u jednom momentu jednostavno da ‘počnu i da vrište,’ kao da su ‘poludeli’, a sve samo zbog toga što ne mogu da se prilagode svoj toj praznini 3D OPS života. Međutim, naravno mnogi od njih imaju dosta jak nagon za opstanak, stvaranje i razvoj, tako da nauče kako da “igraju igru” i “čine prave stvari.” U takvim slučajevima oni žive svoj život u jednom tihom očajanju. A mogu biti i programirani u svemu tome od malih nogu, tako da se snaga njihove duše kanalizira u njihov “sistem verovanja,” pa je  tako onda energija njihove duše ono što hrani i održava Matriks.  U svari, ja mislim da je to ono što se normalno i dešava, čak i svrha cele te stvari.      
Q: Hmmm...zašto mi uopšte treba da identifikujemo organske portale?   
L: Upravo zato što kad “igramo u istom kolu” s njima, ili na neki drugi način ulazimo u neku interakciju s njima, oni crpe energiju iz nas i tako nam ne dozvoljavaju da ostvarimo potrebnu frekvenciju za izlaz iz matriksa.  AKO – a to je jedno veliko – AKO, bi mi mogli da ulazimo u interakciju a da oni pri tome ne crpe našu energiju – onda je to sasvim u redu. Međutim, mi se ne možemo tako ponašati sve dok nismo u stanju stvarno da VIDIMO, - a mi nećemo biti u stanju stvarno da VIDIMO, sve dok ne ostvarimo potrebnu energiju za tako nešto…a mi ne možemo da ostvarimo tu potrebnu energiju sve dok istovremeno igramo u istom kolu sa organskim portalima, tako da je to jedno “vrzino kolo”, nešto kao jedan ‘začarani krug’ iz kojeg se teško izlazi. 


Čovek ih ne može videti sve dok se ne prestane družiti s njima. A ne može se prestati družiti s njima ukoliko ih ne vidi. Tako, čovek treba sam da otkrije određene elemente tog programa, - pa onda malo da “eksperimentiše” sa tim i gleda kakve će biti “reakcije” u Matriksu – a onda on mora bazirati svoj izbor na nedvosmislenim nalazima. Kad čovek donese ispravnu odluku, to će mu uštedeti dovoljno energije da bude u stanju da vidi da je njegova odluka bila ispravna! 
   Q: Možda je u svemu ovome za nas trenutno bolje da usredsredimo našu pažnju na razlikovanje “A” i “B” uticaja. 
L: U jednom istinskom i veoma važnom smislu, određivanje istinske prirode naših veza sa drugima ujedno i JESTE taj proces razlikovanja “A” uticaja od “B” uticaja. To je i najvažniji posao kojeg treba da uradimo. Mi ne možemo postići NIŠTA drugo, pre nego što to učinimo. Čovek ne može “služiti dva gospodara”. 
Q: Umesto da pokušavamo da etiketiramo ljude u smislu organskih portala, možda je bolje da obratimo pažnju na sebe same i sagledamo koliko energije gubimo u bilo kojoj našoj interakciji s drugima. Mislim da je to ono što se može učiniti. I to je jedno krunsko razlučivanje koje može da se ostvari. 
L: Zaista jeste. I kada spoznamo da gubimo energiju u interakciji s nekom određenom osobom…onda ćemo se naći u jednoj veoma teškoj situaciji, pogotovo ako ta osoba nije prekomerno “defektna” da tako kažemo. To može da bude i neka osoba tipa jednog “vernog pseta” kojeg je često lepo imati u svojoj blizini, međutim, uz sve to i zahtevna i zamorna. Na primer: ako se nalazimo u nekoj vezi u kojoj ponekad osećamo potrebu da “malo pobegnemo kako bi došli sebi” ili tako nešto, dok u svakom drugom aspektu sve manje više normalno funkcioniše, onda smo možda na neki način u vezi sa jednim organskim portalom koji nam na jedan veoma suptilan način crpi energiju. Tako to može potrajati i par godina dok ne primetimo da nismo napravili nikakav pomak prema napred u duhovnom smislu, mada smo uspeli razviti određeni mehanizam povremenih “begova” i drugih stvari koje potpomažu održavanje te naše veze. Mi smo sasvim zadovoljni time što radimo na svom odlasku sa 3D OPS planete Zemlje, te tako i da je ostavimo njenim prirodnim stanovnicima. Mora da je njima takođe isto teško kao i nama, da živimo zajedno jedni pored drugih sa toliko dijametralno oprečnim tačkama gledišta u vezi toga kako ovaj univerzum radi i u kom pravcu treba da se krećemo.










Mi im želimo sve najbolje u idućem Ciklusu.
Kraj


Коментари

Популарни постови са овог блога

Vanzemaljske rase – iz Kasiopejskih transkripti

O ljudskom nastanku (Cassiopaea)

Prelaz duše